Ortoreksija (orthorexia nervosa): uzroci nastanka, komplikacije i načini lečenja za zdrav odnos sa hranom

KAKO RAZUMETI ŠTA JE ORTOREKSIJA: KOMPLEKSNI POREMEĆAJ U ISHRANI

Pažnja posvećena zdravlju i blagostanju je neophodna, ali u nekim slučajevima može da dovede do opsesije. Ortoreksija (orthorexia nervosa) je poremećaj u ishrani koji je usmeren na „čistoću“ hrane, a može da ima ozbiljne posledice po mentalno i fizičko zdravlje.

Ovaj članak istražuje uzroke nastanka ortoreksije, njene simptome i moguće načine lečenja, uključujući ulogu kognitivno-bihejvioralne terapije (KBT).

KORENI ORTOREKSIJE, OKIDAČI I PREDISPOZICIJE

Ortoreksija se razvija postepeno, često iz početne želje za poboljšanjem ishrane. Nekoliko faktora doprinosi njenom nastanku.

Društveno-kulturni pritisak i nerealni ideali

Moderno društvo naglašava bitnost fizičkog izgleda i zdravlja, promovišući često nerealne ideale lepote. Pritisak da se bude mršav i stalna izloženost dijetama i „superhrani“ na društvenim mrežama mogu da podstaknu anksioznost koja je povezana s hranom i doprinesu razvoju poremećaja u ishrani poput ortoreksije.

Psihološki faktori: perfekcionizam i kontrola

Osobine ličnosti poput perfekcionizma, mentalne rigidnosti i potrebe za kontrolom mogu da osobu učine sklonom ortoreksiji. Kontrolisanje hrane može da postane oblik kompenzacije za nisko samopoštovanje ili emocionalne teškoće. Anksioznost, depresija i opsesivno-kompulzivni poremećaj mogu da povećaju rizik.

Biološki faktori i genetska predispozicija

Studije ukazuju na moguće biološke faktore koji mogu da doprinesu razvoju poremećaja u ishrani, iako su istraživanja o ortoreksiji još uvek u toku. Potrebna su dalja istraživanja kako bi se dodatno istražile ove veze i razumela specifična uloga genetike u ortoreksiji.

Lična iskustva i traume

Traumatski događaji, zlostavljanje ili žalost mogu da utiču na naš odnos sa hranom i doprinesu nastanku poremećaja u ishrani. Čak i pozitivna iskustva, poput režima ishrane za poboljšanje zdravlja, mogu da se razviju u opsesiju kod predisponiranih osoba.

KAKO PREPOZNATI UPOZORAVAJUĆE ZNAKE ORTOREKSIJE

Ortoreksiju je teško uočiti jer je u velikom broju slučajeva “zamaskirana” brigom o zdravlju. Neki upozoravajući znaci uključuju različite aspekte.

• Opsednutost kvalitetom hrane: stalne misli o sastavu, poreklu i proizvodnji hrane, uz isključenje čitavih grupa namirnica koje se smatraju „nečistim“.
• Pažljivo planiranje obroka: Provođenje prekomernog vremena u planiranju obroka, izbegavanje društvenih situacija koje ometaju strogi režim ishrane.
• Osećaj krivice i anksioznost: snažni osećaj krivice ili anksioznost nakon konzumiranja „zabranjene“ hrane, čak i u malim količinama.
• Socijalna izolacija: smanjenje društvenih interakcija kako bi se izbegle situacije koje bi dovele do nepoštovanja režima ishrane.
• Fizičke komplikacije: nutritivni nedostaci, gubitak telesne mase, problemi sa varenjem i druge komplikacije.

SUOČAVANJE SA ORTOREKSIJOM: PUT KA IZLEČENJU I MENTALNOM BLAGOSTANJU

Ortoreksija zahteva stručnu intervenciju. Ukoliko prepoznate ove znake, obratite se lekaru ili specijalisti za poremećaje u ishrani. Lečenje uključuje psihoterapiju, kao što je kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT), nutritivnu terapiju, a ponekad i lekove. Cilj je zdrav odnos sa hranom, upravljanje anksioznošću i poboljšanje kvaliteta života. Kognitivno-bihejvioralna terapija može da pomogne u promeni opsesivnih misli i ponašanja vezanih za hranu. Molimo Vas da imate u vidu da je ovaj članak samo u informativne svrhe i ne zamenjuje lekarski savet.

Izvori

National Eating Disorders Association (NEDA) – Nacionalno udruženje za poremećaje u ishrani
Academy for Eating Disorders (AED) – Akademija za poremećaje u ishrani

Rečnik pojmova
Ortoreksija: Poremećaj u ishrani koji karakteriše opsesija „zdravom“ i „čistom“ hranom, što može da dovede do prekomernog ograničavanja unosa određene hrane i zdravstvenih problema.
Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT): Oblik psihoterapije koji ima za cilj da utiče na promenu disfunkcionalnih misli i ponašanja, pomažući pacijentu da razvije adaptivnije strategije suočavanja.
Opsesivno-kompulzivni poremećaj: mentalni poremećaj koji karakterišu ponavljajuće opsesivne misli i ponavljajuće kompulzivno ponašanje.
Nutritivni nedostaci: Stanje u kojem orrganizam ne prima ili ne može da apsorbuje potrebnu količinu esencijalnih hranljivih materija, što dovodi do zdravstvenih problema.