Fizička aktivnost i mentalno zdravlje

Fizička aktivnost je uvek aktuelna zdravstvena tema. Pojedinci i zdravstveni radnici postaju sve više svesni njene blagodeti, kao i posledica koje donosi fizička neaktivnost. Zajedno sa prednostima koje ima na fizičko zdravlje, istraživanje je pokazalo da fizička aktivnost ima pozitivan uticaj na mentalno zdravlje pojedinca. Ljudi sa poremećajima mentalnog zdravlja imaju veće stope invaliditeta i smrtnosti.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) definiše mentalno zdravlje kao: „Stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti“, dok se mentalni poremećaji definišu kao „Širok spektar problema sa različitim simptomima“.

Najčešći poremećaji mentalnog zdravlja su depresija i anksiozni poremećaji. Ova stanja su prepoznata kao „uobičajena“, jer pogađaju više ljudi nego bilo koja druga stanja mentalnog zdravlja.



    Prijavite se na naš newsletter

    Prednosti fizičke aktivnosti:

    Socijani

    Takođe, ona može da podstakne socijalnu interakciju između ljudi u sličnim situacijama. Može pomoći u ostvarivanju socijalne podrške koja zauzvrat može poboljšati samopouzdanje i osećaj postignuća pojedinca.

    Raspoloženje

    Studije pokazuju pozitivan uticaj fizičke aktivnosti na celokupno raspoloženje pojedinca. Pokazalo se da se nivoi neurotransmitera serotonina, koji utiče na raspoloženje povećavaju prilikom vežbanja. Smatra se da ovaj porast serotonina pomaže u sprečavanju razvoja nekih fizičkih i mentalnih poremećaja.

    Samopouzdanje

    Fizička aktivnost poboljšava nivo samopoštovanja i samoprihvatanja. Ona povećava samopouzdanje i pomaže da se vrati osećaj kontrole nad sopstvenim zdravljem. Studije sugerišu da pacijenti treba da učestvuju u aktivnostima koje imaju nizak nivo napora i konkurentnosti kako bi se poboljšalo njihovo psihološko blagostanje.

    Depresija

    Dokazi pokazuju da je vežbanje efikasno u poboljšanju simptoma depresije. Aerobne vežbe i trening snage pokazali su se korisnim za poboljšanje stanja pojedinca. Izvešteno je da fizička aktivnost ima efekte i u kliničkim i u nekliničkim uslovima.

    Fizički

    Fizička aktivnosti dovodi do poboljšanja kardiovaskularne i mišićne kondicije kao i do održanja čvrstoće kostiju i pomaže celokupnom zdravstvenom stanju pojedinca. Istovremeno smanjuje rizik od pojave hroničnih nezaraznih bolesti kao što su: hipertenzija, hronična bolest srca, moždani udar, dijabetes, rak dojke / debelog creva i depresija.