KOJE SU NAJČEŠĆE BOLESTI KOD STARIJIH OSOBA?

Starenje je postepeni i kontinuirani fiziološki proces, koje nijedno živo biće ne može da izbegne i koji započinje u ranoj odrasloj dobi. Kako godine prolaze, telesne funkcije se postepeno smanjuju, a to dovodi do većeg rizika od razvoja bolesti, posebno u starosti. U ovom članku ćemo zato razmotriti koje su to najčešće bolesti kod starijih osoba i kako sprečiti pojavu nekih od njih, putem odgovarajućeg  načina života i periodičnih kontrolnih pregleda.

HRONOLOŠKA, BIOLOŠKA I PSIHOLOŠKA STAROST

Period posle 65. godine uobičajeno zovemo „treće doba“, iako je nedavno Društvo za gerontologiju i gerijatriju Italije (SIGG) taj prag podiglo na 75 godina. Međutim, osim brojeva, moramo da uzmemo u obzir da se starost može meriti drugačije i da se, u pogledu zdravlja, može govoriti o:

  • hronološkoj starosti, koja se zasniva samo na protoku vremena i ona je izražena brojem godina.
  • biološkoj starosti, koja se odnosi na promene koje se dešavaju u organizmu tokom procesa starenja.
  • psihološkoj starosti, koja je zasnovana na tome kako se ljudi ponašaju i osećaju.

PeopleImages/gettyimages.it

Nisu svi ljudi koji imaju istu hronološku starost podjednako stari i na osnovu druga dva aspekta: na zdravstveno stanje i promene u organizmu, zapravo, kao i na mentalni stav i očekivanja za budućnost, mnogo više utiče životni stil i prisustvo bolesti i poremećaja, od stvarno proživljenih godina. Dvema osobama od 65 godina – od kojih je jedna fizički aktivna, radi i ima hobije, a druga ne praktikuje ništa od nabrojanog – verovatno će biti zajednička samo hronološka starost.



    Prijavite se na naš newsletter

    NAJČEŠĆE BOLESTI KOD STARIJIH OSOBA

    Oko 6 od 10 osoba starijih od 65 godina pati od neke bolesti tokom svog života, među kojima su bubrežna insuficijencija, hronični bronhitis, emfizem, respiratorna insuficijencija, bronhijalna astma, moždani udar ili cerebralna ishemija, dijabetes, infarkt miokarda, srčana ishemija ili bolest koronarnih arterija i druge bolesti srca.

    Osim toga, mnogi ljudi nakon 65. godine istovremeno pate od više bolesti, na primer od kardiopatija (bolesti srca) i hroničnih respiratornih bolesti kao što je hronična opstruktivna bronhopatija. Manje česte patologije su hronične bolesti jetre, neurološke bolesti degenerativnog tipa (ateroskleroza, senilna demencija, Parkinsonova bolest).

    Tinpixels/gettyimages.it

    KATARAKTA, GLAUKOM I NAJČEŠĆI POREMEĆAJI VIDA KOD STARIJIH OSOBA

    Vid se progresivno smanjuje sa godinama, a to je fiziološki proces. Ipak, kod starijih osoba mogu da se jave i patologije koje utiču na oči, konkretno katarakta, glaukom, senilna degenerativna makulopatija i dijabetička retinopatija.

    Katarakta je degeneracija sočiva koje se nalazi unutar oka i kojim se fokusiraju slike na mrežnjači. Ova patologija se generalno rešava hirurškom intervencijom.

    S druge strane, glaukom nastaje zbog oštećenja optičkog nerva koje ugrožava njegovu funkcionalnost i dovodi čak i do gubitka vida.

    Starosna degenerativna makulopatija pogađa makulu, centralni deo mrežnjače. Gubitak funkcije dovodi do progresivnog smanjenja centralnog vida, koji se može kontrolisati lekovima, iako ne postoji pravi lek za ovu bolest.

    Dijabetička retinopatija je sekundarna manifestacija dijabetesa. I u ovom slučaju je zahvaćena mrežnjača, sa progresivnim smanjenjem vida, koje se obično javlja na oba oka i mora da se leči na odgovarajući način, jer slepilo koje ponekad nastane može da bude definitivno.

    RossHelen/gettyimages.it

    ŽIVOTNI VEK: KOJI SU FAKTORI KOJI NA NJEGA UTIČU?

    Prosečni životni vek se povećavao tokom godina, posebno od druge polovine dvadesetog veka na ovamo. Danas je u Italiji prosečni životni vek 83,5 godina. Maksimalna starost koja se može dostići nije pretrpela mnogo promena, jer, biološki posmatrano, uzimajući u obzir sav napredak nauke, slučajevi starijih od sto godina su ipak ograničeni. Genetika u tome igra važnu ulogu, jer su sklonost ka razvoju bolesti, kao i mogućnost da se živi u vrlo poodmakloj dobi (preko 100 godina), nasledne karakteristike.

    Pored ovoga, međutim, moramo uvek da imamo na umu da postoje mnoge bolesti koje se mogu sprečiti zdravim načinom života: izbegavanje rizika od njihove pojave doprinosi produženju očekivanog životnog veka. Poznavanje faktora koji na to utiču je zapravo korisno za bolje razumevanje koje svakodnevne navike se suprotstavljaju starenju i koje promene možemo da uvedemo u mnoge aspekte života:

    • pušenje, drogu i alkohol uvek treba izbegavati, jer njihov unos može da poveća šanse za razvoj određenih vrsta karcinoma, poput raka debelog creva, jednjaka i grkljana;
    • prekomerna telesna masa i gojaznost povećavaju rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti, ali i od bolesti poput dijabetesa. Stoga su redovna fizička aktivnost, konzumiranje zdrave hrane i pažljivi unos masti postupci koji pomažu u održavanju organizma zdravim, čak i u starijoj dobi.
    • izloženost toksinima i zagađivačima životne sredine može da smanji očekivani životni vek, pa je dobro upoznati se sa opasnostima koje, u ovom smislu, postoje u mestu u kome živimo i ponašati se u skladu s tim, kad god je to moguće.

    gilaxia/gettyimages.it

    STARENJE U DOBROM ZDRAVLJU I SPREČAVANJE NASTANKA BOLESTI

    Kretanje, ishrana i način života omogućavaju da se uspori fiziološki proces starenja i svega onoga što on nosi sa sobom. Mentalni aspekt je takođe veoma važan. Aktivni um zapravo doprinosi tome da se osobe osećaju mladima, ali je istovremeno i pomoć protiv opadanja kognitivnih funkcija. Nije iznenađujuće što se sve više govori o mentalnoj gimnastici, misleći pritom na vežbe koje mogu da održavaju mozak i memoriju “u formi”, kao što su, na primer, pamćenje imena ili telefonskih brojeva.

    Još dva ključna koraka se odnose na lečenje patologija nakon njihovog pojavljivanja i njihovu prevenciju. Zapravo, uvek je dobro ne zanemariti bolesti kod kojih može da dođe do potpunog izlečenja, što pomaže u povećanju očekivanog životnog veka. Osim toga, odlazak na periodične lekarske preglede posle 60. godine je najbolji način praćenja i držanja pod kontrolom zdravstvenog stanja: rutinski testovi, poput merenja krvnog pritiska ili analize krvi, kao i kardiološki pregledi, mogu da naprave razliku i omoguće rano otkrivanje bolesti.


    Izvori:

    ail.it
    epicentro.iss.it
    msdmanuals.com

    Izvor: https://blogunisalute.it/malattie-anziani/