Sajam automobila DDOR Eco BG Car Show 07 i sajam motocikala “Motopassion” biće održani od 12. do 15. maja, a konferencija za medije, na kojoj su novinari bili informisani o učesnicima, programima i ostalim sadržajima, privukla je veliku pažnju ljubitelja automobila i motocikala.
Učešće u konferenciji uzeli su Zoran Lupšić, organizator manifestacija, Milan Belin, predsednik Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, i Frančesko Maši, predsednik Izvršnog odbora DDOR Osiguranja Novi Sad, generalnog sponzora manifestacije.
Zoran Lupšić, organizator sajmova “DDOR ECO BG CAR SHOW 07” i 14. MOTOPASSION, zahvalio se na podršci i saradnji Srpskoj asocijaciji uvoznika vozila i delova, bez koje ova manifestacija ne bi bila moguća, generalnom sponzoru – DDOR Osiguranju Novi Sad i medijskom sponzoru – SAT MEDIA GRUPI.
Govoreći o ključnim performansama ove sajamske manifestacije, Lupšić je podsetio da se radi o prvoj manifestaciji te vrste u Evropi koja se održava nakon dvogodišnje pauze u organizaciji sajmova. Ipak, u globalno nepovoljnim uslovima uslovljenim posledicama pandemije, problemima u međunarodnom transportu i komunikacijama, problemima u vezi sa finalizacijom proizvodnje u automobilskoj industriji – ova manifestacija će biti održana kao jedna od retkih te vrste u tom periodu i u Evropi i u svetu. S obzirom na sve to, očekuje se smanjen komercijalni efekat u smislu prodaje vozila, zbog nedostatka novih vozila na tržištu, a sam sajam održava se u terminu nešto kraćem od uobičajenog. Lupšić je ukazao na novi sajamski koncept u kojem se protežiraju ekološki napredna pogonska rešenja, električni automobili i hibridi, ali i novi “klasični” modeli sa najvišim ekološkim standardima. S obzirom na to da trenutno nema mnogo aktivnih sajmova po svetu, izlagači će predstaviti izuzetno veliki broj premijera, pogotovo kod električnih vozila, koji će biti potpuni noviteti kod većine brendova. Naglasio je da na sajmu učestvuje čak 210 automobilskih izlagača, zastupnika tridesetak brendova, koji će prikazati 48 novih modela, od čega su 36 premijere a 12 noviteti, dok će ih sa potpuno električnim ili punim hibridnim pogonom biti čak 36. Čisto električnih automobila među premijerama i novitetima je čak 25, odnosno više od 50 posto.
Neće zaostajati ni “Motopassion”, koji će ugostiti 50 izlagača, sa tridesetak brendova motocikala, ATV i ostalih motornih vozila iz te kategorije i sa više od 80 modela. Svi automobilski brendovi naći će mesto u hali 1 Beogradskog sajma, a eksponati u okviru “Motopassiona” u hali 4. Lupšić je ukazao i na novosti u hali 2 i 1A, gde će biti smeštena prateća industrija, oduvek jedan od najzanimljivijih sajamskih sektora. A tamo će, u skladu sa aktuelnim izlagačkim konceptom, počasno mesto zauzeti kompatibilna i prateća oprema za ekološki napredna vozila, punjači, solarni moduli i druga odgovarajuća infrastruktura. Rekao je da je nastala čak i nova robna grupa koja obuhvata segment punjača za električna vozila, ali i solarne module za primenu u auto-industriji.
Hala 3 će, rekao je on, biti posvećena oldtajmerima i različitim tipovima starovremenskih automobila. Zaseban i ekskluzivan segment ove izložbe, u hali 3A, biće retrospektiva domaćih proizvoda “Zastave”, temeljan istorijat višedecenijske okosnice jugoslovenske i srpske auto-industrije.
Podsećajući i na obiman prateći program, Lupšić je rekao da će posetioci u svemu navedenom moći da uživaju od 12. do 15. maja od 10 do 20 časova, da će pojedinačne ulaznice koštati 400 dinara, grupne 300, grupne za đake i studente 200, a da će se parking u krugu Sajma plaćati 150 dinara po započetom satu. Poseban sajamski poklon vernim posetiocima je porodična ulaznica, Family Ticket, po ceni od 800 dinara, koja će (za dva roditelja i dvoje dece do 16 godina) važiti bilo kog dana sajma.
Konačno, već tradicionalni PRESS DAY, isključivo namenjen za medijske i marketinške potrebe akreditovanih profesionalaca, novinara i fotoreportera, biće održa dan pre zvaničnog otvaranja sajma – 11. maja 2022. od 10 do 16 časova.
Kao predstavnik generalnog sponzora, predsednik Izvršnog odbora DDOR Osiguranja Frančesko Maši zahvalio se organizatorima ovog izdanja Sajma automobila u Beogradu, koji su “uprkos svim izazovima sa kojima se trenutno suočavamo i velikim pretnjama i problemima koji se javljaju, uspešno pronašli način da postave ovakav važan događaj za državu, automobilsku industriju, sve aktere poput DDOR-a i na kraju grada Beograda”. On je podsetio da je “Sajam automobila u Beogradu među najznačajnijim događajima u čitavom regionu i najreprezentativniji i najveći regionalni festival automobilske industrije ove godine u ovom delu Evrope”.
“DDOR osiguranje je po deveti put generalni sponzor Sajma automobila u Beogradu i ponosan sam što sam ovde sa vama, kao predstavnik finansijske institucije sa snažnim utemeljenjem na srpskom tržištu i koja je, zbog svog vodećeg konkurentskog pozicioniranja, snažno povezana sa automobilskom industrijom i sa istorijski posvećenim naporom, strašću i posvećenošću podršci zajednici i klijentima. Takođe, takozvana „Zelena agenda“ je zaista bitna tema u Evropi i u čitavom svetu. Ljude je neophodno obrazovati da i male akcije mogu doprineti postizanju ciljeva”.
“Ovogodišnje izdanje Sajma automobila u Beogradu”, rekao je Maši, “fokusira se na brigu o životnoj sredini, koja je u kombinaciji sa mobilnošću jedan od ciljeva održivog razvoja kako DDOR-a, tako i naše Unipol Grupe, odnosno održivih gradova i zajednica. U potpunosti delimo vrednosti organizatora ovog događaja i, kao deo Unipol Grupe, vodeće evropske finansijske grupacije, takođe smo snažno posvećeni zaštiti životne sredine i borbi protiv klimatskih promena koje imaju ogroman uticaj na nepovoljne vremenske prilike i prirodne katastrofe. Kao osiguravači, uvek smo štitili naše klijente od ovih rizika i trenutno učimo da su tradicionalne analize zastarele. Zbog toga moramo da razvijemo nove i sofisticiranije modele predviđanja koji mogu da definišu nove scenarije verovatnoće, omogućavajući nam da predvidimo određene rizike i trendove”.
“U isto vreme, održiva mobilnost će igrati ključnu ulogu i u borbi protiv klimatskih promena. Podsećam na ono što smo do sada primećivali u Italiji i EU: Italija je dugi niz godina bila lošija od glavnih evropskih ekonomija u pogledu rasta, produktivnosti i efikasnosti zbog nedostataka u pogledu infrastrukture, digitalizacije i birokratije. Pandemija Covid-19 ozbiljno je pogodila zemlju sa zdravstvene, ekonomske i socijalne perspektive. Da kažem nešto i o ključnim stubovima koji podupiru tekući oporavak zemlje i ključnim sličnostima koje bi, po mom mišljenju, mogle da se integrišu u srpsko tržište. Komisija EU je još 2019. godine predstavila svoj politički program integrišući u svojih šest glavnih ambicija svih 17 ciljeva održivog razvoja identifikovanih u Agendi UN 2030. Jedan od prioriteta predstavljao je Evropski zeleni dogovor, koji teži da Evropa postane prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. Osim toga, 2020. godine, nakon izbijanja pandemije, EU je pružila odgovor bez presedana na koronavirus koji je pogodio Evropu i svet, sa, u srcu, najvećim stimulativnim paketom ikada finansiranim u Evropi, vrednim skoro dva triliona evra, od čega cca 800 milijardi evra dolazi iz “EU sledeće generacije” (NextGenEU), privremenog instrumenta za pokretanje oporavka. Ukratko, Italija je najveći korisnik NektGenEU i, kao rezultat toga, usvojila je Nacionalni plan oporavka i otpornosti vredan 191,5 milijardi evra sa ciljem da podstakne snažan oporavak. Dve od glavnih oblasti Plana su: 1) zelena revolucija i ekološka tranzicija, čiji je cilj povećanje otpornosti i održivosti italijanske privrede i 2) infrastruktura za održivu mobilnost.
Ključni zaključci iz svega ovoga su: 1) snažna veza između održive mobilnosti i investicija u infrastrukturu, koju možemo primetiti i ovde u Srbiji; 2) uklanjanje prepreka za ekonomsku i socijalnu konvergenciju između najbogatijih i najsiromašnijih oblasti u zemlji, vođenu nepravednom i lošom uslugom prevoza i mobilnosti i, na kraju, ali ne i najmanje važno, 3) jaka posvećenost borbi protiv klimatskih promena koje takođe izazivaju zagađenje i gust saobraćaj. Sve to negativno utiče na poslovanje osiguranja, zbog povećane učestalosti i povećanog broja šteta motornih vozila i ozbiljnosti nepovoljnih vremenskih pojava. Industrija osiguranja igra vitalnu ulogu u privredi i u zaštiti životne sredine, isto važi i za automobilsku industriju. U Srbiji industrija osiguranja i automobilska industrija, zajedničkim naporima mogu doprineti podsticanju ekonomskog rasta, podržavajući državu u sprovođenju akcija za dobrobit zajednice, kako bismo na vreme anticipirali problematiku očuvanja životne sredine.
To je suština skoro svega što sam želeo da kažem o ovogodišnjoj osnovnoj temi Beogradskog sajma automobila”, zaključio je Frančesko Maši.
Milan Belin, predsednik Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, rekao je da je, u celokupnom privrednom i međunarodnom kontekstu, i u odnosu na trenutni položaj auto industrije, ovo možda najteži sajam u čijem je nastajanju učestvovao i da je veoma zadovoljan što je njegova realizacija privedena kraju.
Podsetio je da je sajam sa svojim novim konceptom začet u sred pandemijske krize i da je nastajao mukotrpno, korak po korak, sve dok gotovo sve članice Asocijacije, odnosno zastupnici gotovo svih brendova na našem tržištu nisu pristali da, prijavljujući se jedan po jedan, učestvuju i uhvate se ukoštac sa preprekama i nedaćama, kojih je bilo i još uvek ima mnogo. I ne samo to, članice su se obavezale da pred posetioce izađu sa najnovijim eksponatima kojima raspolažu, i to su zaista i učinile. Sve do kalendarskih nedoumica, u okviru kojih je Sajam izvršio značajna prilagođavanja i pomeranja drugih sajamskih manifestacija, da bi se obezbedio prihvatljiv termin za ovu.
Posle svega, ostalo je “koncepcijsko” pitanje da li je uopšte vreme za takav iskorak, za električne i hibridne automobile u odnosu na postojeću infrastrukturu, ali smo zaključili da je vreme da sadašnjost svetske auto-industrije postane i naša sadašnjost. Pogotovo u sklopu najave da će možda već 2030. potpuno prestati da se proizvode motori sa unutrašnjim sagorevanjem. Mi ne možemo i ne smemo da budemo van toga. Zato želimo da posetiocima ponudimo mogućnost da biraju između, na neki način, prošlosti, sadašnjosti i budućnosti i provere gde u svemu tome uopšte imaju izbora.