Logopedska terapija za decu: šta je i kako može da pomogne

U svetu detinjstva, komunikacija igra suštinsku ulogu u kognitivnom, emocionalnom i socijalnom razvoju. Kada se pojave poteškoće ili stvarni poremećaji u govorno-jezičkim sposobnostima ili komunikaciji, logopedska terapija može da bude vredan resurs u pomaganju deci da prevaziđu ove prepreke i poboljšaju svoje jezičke sposobnosti. Ali šta je zapravo logopedska terapija i kako ona može da napravi razliku za mališane? To ćemo saznati u ovom članku, gde ćemo takođe shvatiti kada bi trebalo kontaktirati specijalistu, šta očekivati tokom logopedskog pregleda i, pre svega, koje znakove ne treba potceniti.

ŠTA JE LOGOPEDSKA TERAPIJA?

Počnimo sa definicijom: logopedska terapija potiče od grčkih reči logos (reč) i paideia (obrazovanje). To je disciplina koja se, uopšteno govoreći, bavi edukovanjem deteta u sferi govora, a konkretno se bavi prevencijom, procenom i lečenjem jezičkih i komunikacijskih poteškoća, kao i poteškoća u gutanju i učenju. Uopšteno uzevši, logoped radi pre svega sa decom i adolescentima kako bi poboljšao veštine komunikacije i izražavanja i ispravio eventualne fonetske nesavršenosti, nedostatke u izgovoru ili stvarne jezičke poteškoće koje mogu da ukažu na neke druge probleme i poremećaje, a isti mogu da budu i ozbiljni.

Kod dece, logopedska terapija može da bude efikasna u različitim oblastima, kao što su:

  • jezički poremećaji, odnosno teškoće u govoru, razumevanju jezika, pravilnom artikulisanju zvukova ili jasnom izražavanju
  • poremećaji komunikacije, koji se tiču problema u razumevanju ili korišćenju verbalne i neverbalne komunikacije
  • poremećaji gutanja, često povezani sa fizičkim ili neurološkim stanjima
  • poremećaji učenja, dakle, specifične poteškoće koje utiču na sposobnost čitanja, pisanja ili računanja.



    Prijavite se na naš newsletter

    ZAŠTO I KADA POTRAŽITI POMOĆ LOGOPEDA ZA DECU

    Mnogi roditelji se pitaju kada je pravo vreme za konsultaciju sa logopedom: važno je precizirati da ne postoji jedinstveni odgovor, jer proces usvajanja jezika nije isti za svu decu. Uopšteno govoreći, dijagnoza govorno-jezičkog poremećaja obično se ne postavlja pre navršene 4. godine života, ali ukoliko se roditelji susretnu sa komunikacijsko-lingvističkim poteškoćama i ranije, preporučljivo je obratiti se logopedu. Ali u kojim slučajevima bi moglo biti korisno zatražiti mišljenje logopeda?

    • Kašnjenja i poremećaji u govorno-jezičkom razvoju
    • Specifične smetnje u učenju (Specific Learning Disorders – DSA), kao što su disleksija, disortografija, diskalkulija, disgrafija
    • Poremećaji glasa (disfonija u detinjstvu), odnosno promene u kvalitetu glasa, koji može da postane promukao ili umoran, a često su uzrokovane zloupotrebom glasa ili fiziološkim problemima
    • Poremećaji tečnosti (fluentnosti) govora, koji uključuju poteškoće kao što su mucanje i cluttering (preterano brz i nejasan govor)
    • Gubitak sluha (gluvoća)
    • Razvojna verbalna dispraksija (RVD), urođeni poremećaj koji se sastoji u teškoćama u izvođenju niza govornih pokreta neophodnih za proizvodnju zvukova govora i formiranje slogova, reči i rečenica
    • Disfunkcionalno gutanje i disanje na usta
    • Sekundarni komunikaciono-lingvistički poremećaji kao posledica intelektualne ometenosti, kao što je Daunov sindrom
    • Komunikaciono-lingvistički poremećaji neurološkog porekla
    • Poremećaji iz autističnog spectra (ASD – Autism spectrum disorders)
    • Poremećaj deficita pažnje/hiperaktivnosti (Attention Deficit Hyperactivity DisorderADHD).

    Obraćanje logopedu, čak i preventivno, može da napravi veliku razliku, jer govorno-jezičke i komunikacijske poteškoće mogu negativno da utiču na detetov kognitivni razvoj, rezultate u školi, samopoštovanje i društvenost. U stvari, ukoliko se ne leče, neki jezički problemi i poremećaji mogu da potraju čak i u odraslom dobu, utičući na kvalitet života i spokojstvo.

     

    LOGOPEDSKA TERAPIJA I DECA: NA KOJE ZNAKOVE TREBA OBRATITI PAŽNJU?

    Nažalost, ne uče sva deca lako da govore. Za neke je put učenja duži i teži i, kao što smo videli, kašnjenje ili poteškoće mogu da kriju i neke ozbiljnije probleme. Zbog toga je neophodno pratiti govorno-jezički razvoj svog deteta, a roditelji su ti koji prvi primete eventualne „znakove“. Evo nekih od najvažnijih:

    • odsustvo brbljanja: između 8 i 10 meseci, beba ne proizvodi slogove koji se ponavljaju kao što su “mamama” ili “bababa” i ne emituje zvukove tokom prve godine života
    • loša upotreba gestova: između 12 i 18 meseci dete ne koristi gestove za komunikaciju, kao što je pokazivanje pozdrava „ćao“ rukom
    • siromašan rečnik: sa 24 meseca dete proizvodi broj reči manji od 50 i pokazuje sporo usvajanje novih reči, odnosno sporo bogati rečnik, uvek koristeći iste reči
    • teškoće u formulisanju rečenica: sa 30 meseci dete ima slabu sposobnost da formuliše jednostavne rečenice od dve ili tri reči.
    • teško razumljiv jezik sa 36 meseci
    • kašnjenje u govoru: sa 2 godine dete još nije počelo da govori
    • nerazumljivo izražavanje: od 3 godine pa nadalje dete se ne izražava na jasan i razumljiv način
    • ograničena proizvodnja zvukova
    • problemi u izgovoru: na primer, dete ima poteškoća da izgovara određene glasove ili reči, koristi gramatički netačne rečenice ili menja redosled slova u rečima
    • mucanje, sa prekidima u toku govora, kao što su ponavljanja ili blokade
    • poteškoće u pravilnom gutanju.

    Pored očiglednih znakova, postoje i drugi aspekti ponašanja i razvoja deteta koji mogu da ukažu na potrebu za logopedskom intervencijom, kao što su:

    • dete ima poteškoća u održavanju pažnje i koncentracije
    • dete slabo piše i crta, pokazujući poteškoće u motoričkoj koordinaciji
    • problemi sa pamćenjem, računanjem i čitanjem
    • poteškoće u razumevanju ili izvršavanju čak i jednostavnih uputstava
    • dete se ljuti ili je frustrirano kada pokušava da komunicira jer ga ne razumeju, doživljava neuspeh u komunikaciji
    • problemi u interakciji sa drugom decom ili tumačenju društvenih signala
    • roditelj ima poteškoća da privuče pažnju deteta.

    Ovi znaci mogu da ukažu na potrebu za logopedskom intervencijom i ne treba da budu zanemareni: ukoliko primetite jedan ili više ovakvih znakova kod svog deteta, bilo bi korisno da blagovremeno zakažete pregled kod logopeda.

    KAKO FUNKCIONIŠE LOGOPEDSKI PREGLED?

    Logopedski pregled je osnovno iskustvo za razumevanje specifičnih potreba svakog deteta i definisanje ciljanog puta lečenja. Tokom prvog susreta, logoped razgovara sa roditeljima kako bi u potpunosti razumeo zabrinutost koju imaju u vezi sa govorno-jezičkim sposobnostima i komunikacijom deteta. Ovaj početni razgovor služi za prikupljanje detaljnih informacija o istoriji razvoja deteta, naglašavajući sve poteškoće uočene kod kuće ili u školi, i za stvaranje opšte kliničke slike.

    Nakon toga, logoped nastavlja sa pažljivom procenom govorno-jezičkih veština deteta. Koristeći standardizovane testove i direktna zapažanja, analizira aspekte kao što su proizvodnja zvuka, razumevanje jezika, tečnost govora i veštine društvene komunikacije.

    Na osnovu rezultata evaluacije, logoped razvija personalizovani plan lečenja sa specifičnim ciljevima. Na primer, plan može da uključuje redovne terapijske sesije, tokom kojih dete izvodi aktivnosti, vežbe i igre kreirane da poboljšaju njegove ili njene komunikacijske veštine. U zavisnosti od ciljeva koji se žele postići i veština koje treba stimulisati, tretman će biti različit i individualan. Neophodno je razumeti da „rad“ nije ograničen samo na pojedinačne sesije, već se nastavlja i kod kuće: logoped će takođe dati predloge i aktivnosti koje treba sprovoditi kako bi se podržao napredak deteta u svakodnevnom životu.

    ZNAČAJ PODRŠKE PORODICE I ŠKOLE

    Kad smo kod roditelja: za uspeh logopedske terapije neophodna je podrška koju dete dobija od porodice i iz školskog okruženja. Uključenost i saradnja između roditelja, nastavnika i logopeda su, u stvari, presudni za stvaranje pozitivnog konteksta u kojem dete može da razvija svoje komunikacijske veštine i da napreduje. Na primer, aktivno učešće u logopedskim sesijama, održavanje otvorenog dijaloga i spremnost na saradnju sa logopedom omogućava roditeljima da bolje razumeju tehnike koje se koriste, tako da mogu da ih primenjuju i kod kuće.

    Uključivanje nastavnika je podjednako važno. Informisanje o napretku deteta i deljenje naučenih strategija sa njima može da pomogne u primeni mera podrške i u učionici, gde dete provodi većinu svog vremena. Integrisani pristup poboljšava rad koji se obavlja tokom sesija sa logopedom i “pojačava” ga.

    Naposletku, od suštinskog je značaja stvaranje stimulativnog i prijatnog komunikacijskog okruženja. Možete da podstaknete svoje dete da komunicira kroz igre, zajedničko čitanje i svakodnevne razgovore, prilagođavajući jezik uzrastu i nivou razvoja. Zapamtite da je svaki mali korak napred veliki uspeh i da su Vaša podrška i ohrabrenje veoma važni za napredak mališana.

    Kao što smo videli, logopedska terapija je moćno sredstvo za rešavanje i prevazilaženje govorno-jezičkih i komunikacijskih poteškoća. Brza intervencija uz odgovarajuću podršku može da napravi veliku razliku u razvoju deteta, doprinoseći efikasnoj komunikaciji i najspokojnijem mogućem razvoju. Ukoliko primetite znakove koji zabrinjavaju, ne ustručavajte se da se obratite logopedu: zajedno možete da pronađete najbolju strategiju za podršku detetu na njegovom putu rasta.

     

    Izvori:

    ospedalebambinogesu.it

    centropsicologia.it

    logopoli.it