Psihoterapija može da nam pomogne da se nosimo sa mnogim situacijama i događajima kojima sami ne uspevamo da upravljamo na optimalan način. Može da bude podrška u svim fazama života, kako tokom detinjstva i adolescencije, u odraslom životu, tako i tokom trećeg doba. U pojedinim delikatnim trenucima, kao što je razvod ili usvajanje deteta, moguće je pribeći i porodičnoj terapiji, odnosno psihološkom savetovanju koje je namenjeno svim članovima porodice. U ovom članku ćemo detaljnije obraditi ovu temu da bismo razumeli kada bi bilo poželjno osloniti se na ovakvu vrstu pomoći, kako ona funkcioniše i koji su pristupi koji se najčešće primenjuju.
KADA JE NASTALA PORODIČNA TERAPIJA?
Porodična terapija je model psihoterapeutske intervencije koji je nastao i razvio se u Sjedinjenim Američkim Državama između ‘40-ih i ‘50-ih godina dvadesetog veka. Prva istraživanja u ovoj oblasti su izvršili psihoanalitičari kao što je Nejtan Akerman (Nathan Ackerman), istraživač i sistemski kliničar. U Italiju su ove teorije stigle krajem šezdesetih, zahvaljujući dvojici psihijatara i akademika, Mari Selvini-Palacoli (Mara Selvini-Palazzoli) i Luiđiju Kankriniju (Luigi Cancrini), koji su postavili temelje budućim školama porodične terapije.
KatarzynaBialasiewicz/gettyimages.i
ŠTA JE PORODIČNA TERAPIJA?
Porodica funkcioniše kao jedinstveni organizam, ali je sačinjena od više članova. To znači da na njenu dinamiku može da utiče niz unutrašnjih i spoljašnjih faktora, na porodicu u celini, ili, pak, samo na jednog njenog člana. Kada postoje stresne situacije i trenuci poteškoća, mogu da se jave disfunkcionalno i štetno ponašanje, koje može da postane izvor nelagode za jednog ili više članova porodice.
Porodična terapija je vrsta psihološkog savetovanja koje može da pomogne onima koji u njemu učestvuju da poboljšaju komunikaciju i razreše konflikte. Praktikuje je licencirani psiholog ili terapeut, i iako je poželjno da u seansama učestvuju svi članovi porodice, ne mora da uključuje one koji to ne žele.
U kojim slučajevima treba koristiti porodičnu terapiju?
Podvrgavanje porodičnoj terapiji može da bude korisno u različitim trenucima porodičnog života u kojima postoji potreba za stručnjakom za mentalno zdravlje, na primer:
- kada član porodice boluje od bolesti kao što je šizofrenija od koje se leči. Terapija koja uključuje i rodbinu, zapravo, može da predstavlja odgovarajuću podršku.
- Kada član porodice ima zavisnost od psihoaktivnih supstanci (ali i od kockanja);
- kada se roditelji razvode: porodična terapija, u tako osetljivom trenutku, može da pomogne da se sačuvaju odnosi između roditelja i dece i da se ponovo izgradi komunikacija;
- tokom procesa usvajanja i kada dečak ili devojčica stignu u usvojiteljsku porodicu, da bi se olakšala njihova integracija;
- kada postoje poteškoće u odnosima;
- da bi se prevazišao gubitak drage osobe.
VRSTE PORODIČNE TERAPIJE
Tokom godina, razvijeni su različiti pristupi porodične terapije. Hajde da se detaljnije upoznamo sa njima.
Sistemsko-relaciona porodična terapija
Ova vrsta terapije posmatra porodicu kao celinu: postupci jednog od članova, dakle, utiču na druge osobe koji su deo nje. Na terapeutskom nivou, cilj je raditi na razumevanju procesa i evolucije pojedinca kako bi se poboljšala klima i odnosi uopšte.
Strukturalna porodična terapija
To je pristup zasnovan na ideji da su emocionalne brige i problemi u ponašanju kod dece i adolescenata često povezani sa disfunkcionalnim porodičnim strukturama. Iz ove perspektive, stoga, tretman mora da uzme u obzir granice koje postoje između pojedinaca unutar porodične grupe i da radi na tome da se one izgrade na najbolji način.
Tero Vesalainen/gettyimages.it
Psihoanalitička porodična terapija
U ovom slučaju, porodica se posmatra kao poseban tip grupe, čije funkcionisanje mogu da ometaju sukobi između funkcija, zadataka i uloga različitih članova. Konkretno, psihoanalitička porodična terapija produbljuje dinamiku između odraslih i dece-adolescenata, kako bi se obezbedilo da svačije ponašanje odgovara uzrastu i ulozi koju ima u prorodici.
Bovenova (višegeneracijska) porodična terapija
Ovaj pristup, koji je razvio američki psihijatar Marej Boven (Murray Bowen), zasniva se na potrebi da se što više razlikuju pojedinačni članovi porodičnog sistema. Jedna od tehnika koja se koristi sastoji se od identifikacije člana porodice kome se dodeljuje zadatak da promeni funkcionisanje grupe kroz nova pravila koja uključuju i sve ostale članove porodice.
KOJE SU KORISTI PORODIČNE TERAPIJE?
Porodična terapija, kao što smo već pomenuli, može da bude od pomoći u svakoj situaciji koja izaziva stres, bol, bes ili konflikt. Može da pomogne članovima porodice da se bolje razumeju i nauče veštine koje će im omogućiti da se zbliže jedni s drugima.
Porodična terapija je podrška kada postoji potreba da se poboljšaju odnosi sa partnerom, decom ili drugim članovima porodice, ali takođe može da pomogne u suočavanju sa specifičnim pitanjima i njihovom rešavanju, kao što su finansijski problemi ili uticaj mentalne bolesti na celu porodicu.
Da li ste znali kakve rezultate daje porodična terapija i koliko ona može da bude korisna za dobrobit svih članova porodice?
Izvori:
itfrcme.it
healthline.com