Miokarditis je zapaljenje srčanog mišića, koje često nastaje kao rezultat virusne ili bakterijske infekcije ili usled parazita ili gljivica. U zavisnosti od težine, može da proizvede abnormalne srčane ritmove (aritmije), oslabi srce i utiče na njegovu sposobnost pumpanja krvi, sa posledicama koje utiču na ceo organizam. Stoga je veoma važno dijagnostikovati ovu bolest, čiji su simptomi, međutim, jednaki i drugim poremećajima i bolestima, kako bi se ustanovilo zbog čega je nastala i blagovremeno intervenisati adekvatnom terapijom. Zapravo, akutni miokarditis može da postane hroničan ako se ne leči.
U ovom članku ćemo videti koji su uzroci ove infekcije, kako se ona manifestuje i kakvo se lečenje uobičajeno primenjuje da bi se sprečio rizik od komplikacija.
ŠTA JE MIOKARDITIS?
Infekcije pogađaju svaki organ i tkivo ljudskog organizma, uključujući i srčani mišić: u tom slučaju je reč o miokarditisu i odmah treba napomenuti da to nije česta pojava. Kada se to dogodi, ćelije srčanih zidova mogu da budu oštećene i usled zaraznih agenasa i kao posledica delovanja ćelija samog imunološkog sistema, koje intervenišu u borbi protiv zaraznog procesa. Posledica je zadebljanje mišićnog zida, koji slabi: pacijent će zbog toga iskusiti simptome srčane insuficijencije, stanja u kojem srce ne može pravilno da pumpa krv.
fizkes/gettyimages.it
Pacijent sa miokarditisom može da se potpuno oporavi odgovarajućim lečenjem, ali infekcija takođe može da postane hronična i dovede do komplikacija, o čemu ćemo govoriti nešto kasnije.
AKUTNI MIOKARDITIS: SIMPTOMI
Početne faze infekcije koja utiče na srce mogu da budu asimptomatske. Kako situacija napreduje i pogoršava se, pojavljuju se simptomi akutnog miokarditisa, kao što su:
- bolovi u grudima, koji mogu da se šire na vrat, leđa i ramena
- srčane aritmije
- otežano disanje, u mirovanju ili tokom fizičke aktivnosti
- zadržavanje tečnosti sa oticanjem nogu, članaka i stopala
- umor.
Neki pacijenti takođe imaju palpitacije, a mogu čak i da se onesveste. Osim toga, kada su uzroci miokarditisa zarazne prirode, mogu takođe da se pojave:
- glavobolja
- bolovi u mišićima
- bolovi u zglobovima
- temperatura
- upala grla ili dijareja
- otečeni limfni čvorovi, tipični znaci infekcije koja je u toku.
Ako je, pak, reč o poremećaju koji je izazvan uzimanjem lekova, kao što ćemo videti u nastavku, simptomi uglavnom uključuju i osip na koži.
MIOKARDITIS GIGANTSKIH ĆELIJA
Veoma redak i ozbiljan oblik miokarditisa je onaj koji se definiše kao miokarditis gigantskih ćelija, koji može da ima autoimuno poreklo. Ova vrsta miokarditisa nastajaje iznenada, jer se kod pacijenata koji pate od njega javlja takozvani kardiogeni šok: srce više nije u stanju da ispumpa dovoljno krvi da podrži funkcije organizma. Terapija se zasniva na imunosupresivnim lekovima, ali aritmije uzrokovane miokarditisom gigantskih ćelija se vrlo teško koriguju i šanse za preživljavanje nisu velike.
KOJI SU UZROCI MIOKARDITISA?
Miokarditis infektivnog tipa je često posledica virusa, posebno na Zapadu; u zemljama u razvoju mnogi slučajevi su povezani sa reumatskom groznicom. Međutim, postoje i drugi faktori koji mogu da dovedu do ovog poremećaja, poput upotrebe ili izloženosti određenim toksičnim supstancama ili alergije i osetljivost na lekove. Da razmotrimo detaljno sve glavne uzroke.
dusanpetkovic/gettyimages.it
VIRUSNE INFEKCIJE
Mnogi virusi su povezani sa miokarditisom, uključujući i koronavirus koji prouzrokuje COVID-19:
- virusi hepatitisa B i C;
- parvovirus B19, koji uzrokuje “petu bolest” kod dece;
- virus herpes simpleksa;
- ehovirus koji uzrokuje gastrointestinalne infekcije;
- virus Epštajn-Bar (Epstein-Barr) (mononukleoza);
- virus rubeole;
- HIV, virus koji uzrokuje AIDS;
- virus Koksaki B (Coksackie B), iz iste porodice koja kod dece izaziva bolest šaka, stopala i usta – Hand, Foot and Mouth Disease (HMFD) (Coksackie A);
- citomegalovirus.
BAKTERIJSKE INFEKCIJE
Među bakterijama koje mogu da prouzrokuju miokarditis su:
- stafilokok i streptokok;
- Corynebacterium diphtheriae (difterija);
- Borrelia burgdorferi i druge bakterije iz iste porodice (Lajmska bolest);
- Chlamydia trachomatis (klamidija);
- mikoplazme;
- Treponema pallidum (sifilis).
PARAZITI I GLJIVICE
Mnogi paraziti takođe mogu da izazovu infekciju srca: reč je o Trypanosoma cruzie toksoplazme, koji je odgovoran za toksoplazmozu, ili onima koje prenose insekti i koji mogu da izazovu stanje zvano „Šagasova (Chagas) bolest“. Ova bolest je mnogo češća u Centralnoj i Južnoj Americi nego u Sjedinjenim Američkim Državama, ali može da se javi kod putnika i imigranata iz tih zemalja.
Gljivice i kvasci – poput onih koji uzrokuju kandidu, plesni (na primer, aspergillus) i drugi, uključujući i histoplazmu koja je često prisutna u ptičjem izmetu – mogu ponekad da izazovu miokarditis, posebno kod ljudi koji imaju oslabljen imuni sistem.
OSTALI UZROCI MIOKARDITISA
Još jedan od uzroka miokarditisa se odnosi na upotrebu lekova koji mogu da izazovu alergijsku ili toksičnu reakciju:
- lekovi koji se koriste za lečenje raka;
- antibiotici, poput penicilina i sulfonamida;
- neki antiepileptični lekovi.
Upotreba nelegalnih supstanci, poput kokaina, može da izazove miokarditis, kao i kontakt sa određenim hemijskim jedinjenjima (ugljen-monoksidom) ili izlaganje zračenju. Na kraju, treba pomenuti i neke bolesti i poremećaje kao što su lupus, Vegenerova (Wegener) granulomatoza, arteritis gigantskih ćelija i Takayasuov arteritis.
KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE MIOKARDITIS?
Za uspostavljanje dijagnoze miokarditisa, kod pacijenata koji imaju aritmije ili srčanu insuficijenciju, ali nemaju faktore rizika za srčane bolesti, obično se rade elektrokardiogram (EKG) i merenje srčanih markera kroz analize krvi.
Satyrenko/shutterstock.com
Međutim, ukoliko lekar posumnja da pacijent pati od miokarditisa gigantskih ćelija ili ako je reč o vrlo ozbiljnoj aritmiji ili srčanoj insuficijenciji, može da zatraži endomiokardijalnu biopsiju, koja podrazumeva da se uzme uzorak tkiva sa unutrašnjeg zida srca za mikroskopski pregled. Međutim, postupak je invazivan i nosi rizik od ozbiljnih komplikacija (kidanje srčanog zida, što može da prouzrokuje smrt). Osim toga, ova analiza ne nudi 100% siguran rezultat, jer uzorak za biopsiju može da potiče iz zdravog dela srčanog tkiva.
Kada se utvrdi da je reč o miokarditisu, pacijent mora da se podvrgne daljim dijagnostičkim pregledima kako bi se utvrdilo šta su uzroci i kako bi se isti na efikasan način lečio.
TERAPIJA ZA AKUTNI MIOKARDITIS
Lečenje miokarditisa uključuje lečenje srčane insuficijencije i aritmija, kao i osnovne patologije. U zavisnosti od težine stanja u kome se pacijent nalazi, možda će biti potrebna hospitalizacija, čak i na intenzivnoj nezi.
Da bi se ublažili simptomi srčane insuficijencije, obično se primenjuju diuretici i nitrati, ali je ponekad potrebna hirurška intervencija kojom se ugrađuje pomoćni aparat/mehanička potpora leve komore (LVAD – left ventricular assist device) ili, u ekstremnim slučajevima, transplantacija srca.
Aritmije se leče antiaritmijskom terapijom i, ako to situacija zahteva, ugrađivanjem privremenog ili trajnog pejsmejkera.
MOGUĆE KOMPLIKACIJE MIOKARDITISA
Miokarditis može potpuno da se izleči i pacijent može da se vrati svom životu bez ugrožavanja funkcije srca. Teži oblici, međutim, mogu trajno da oštete srčani mišić. Posledice mogu da budu:
- srčani zastoj
- srčani udar ili moždani udar, uzrokovan ugrušcima koji mogu da se stvore kada srce ne uspeva da pumpa krv;
- abnormalni ili ubrzani srčani ritmovi (aritmije);
- iznenadna smrt od srčanog udara, jer neke ozbiljne aritmije mogu da dovedu do toga da srce prestane da kuca (iznenadni srčani zastoj).
MIOKARDITIS: KAKO SPREČITI NJEGOV NASTANAK
Ne postoji posebna prevencija miokarditisa, međutim, možda bi bilo korisno slediti neke savete za sprečavanje nastanka infekcije.
Cristian Storto Fotografia/gettyimages.it
Pre svega, uvek je preporučljivo preduzeti sve mere predostrožnosti kako bi se izbeglo širenje virusnih bolesti, uključujući grip, a to su: ostajanje kod kuće kada se loše osećamo, često pranje ruku i čišćenje površina s kojima dolazimo u kontakt.
Takođe je neophodno blagovremeno lečiti bakterijsku ili gljivičnu infekciju i izbegavati kako rizično ponašanje koje nas izlaže riziku od zaraze virusom HIV-a, tako i upotrebu nelegalnih supstanci. Na kraju, važno je vakcinisati se protiv određenih bolesti kao što je rubeola, koja može da izazove miokarditis.
Budući da su ponekad miokarditisi u početnim fazama asimptomatski, trebalo bi da imamo na umu da je uvek dobro podvrgnuti se periodičnim kontrolnim pregledima.
Izvor: https://blogunisalute.it/miocardite-acuta/
Ostali izvori:
msdmanuals.com
poliambulanza.it