Tokom poslednjih decenija antibiotici su doprineli tome da naš organizam postane otporniji na bakterijske infekcije, višestruko povećavajući mogućnosti prevencije i lečenja bolesti koje je samo pre jednog veka bilo teško lečiti. Međutim, njihova prekomerna i neodgovarajuća upotreba predstavlja rizik da postanemo slabiji, smanjuje se njihova efikasnost upravo protiv bolesti koje bi trebalo da su iskorenjene: ovaj fenomen se naziva rezistencija na antibiotike i predstavlja globalnu zdravstvenu urgentnu situaciju.
Rešenje je u našim rukama i proizilazi iz odgovornije upotrebe ovih lekova. U ovom članku ćemo istražiti dobru praksu za ispravnu upotrebu antibiotika. Posebno ćemo istražiti zašto je važno izbegavati praksu „uradi sam” i poštovati lekarski recept po pitanju doza, trajanju i načinu primene i koje mere predostrožnosti treba preduzeti da bi terapija bila efikasna i da bi se izbegao svaki rizik.
М.Studio4/gettyimages.it
ŠTA SU ANTIBIOTICI I KADA JE POTREBNA NJIHOVA PRIMENA
Antibiotici su lekovi koji se koriste za lečenje i prevenciju infektivnih bolesti bakterijskog porekla. U suštini, oni sprečavaju rast i širenje mikroorganizama i uzrokuju njihovu smrt. Obično ih prepisuje lekar u slučajevima infekcija za koje je malo verovatno da bi se izlečile same, ili kojima bi bilo potrebno previše vremena da to učine bez namenske terapije.
S obzirom da je reč o lekovima koji su specijalno formulisani za borbu protiv bakterija, oni nemaju efekta protiv infekcija izazvanih virusima, kao što su, na primer, prehlada i grip.
Ne postoji jedinstveni antibiotik koji je efikasan protiv svih bakterija, ali postoje različite vrste od kojih svaka deluje različitim mehanizmima i na specifične patogene, dakle, ima dejstvo na određene infekcije dok na druge nema to dejstvo. Lekar je taj koji posle dijagnoze odlučuje da li je potrebno primeniti antibiotik i koji: važno je pridržavati se njegovih saveta, jer nepravilna upotreba ovih lekova ima ozbiljne posledice, kako po zdravlje pojedinca, tako i na kolektivno zdravlje. Hajde da konkretno sagledamo zašto i koje opasnosti prete ukoliko se zloupotrebi antibiotik.
RIZICI OD REZISTENCIJE (OTPORNOSTI) NA ANTIBIOTIKE
Glavnu opasnost u vezi sa neadekvatnom upotrebom antibiotika, kao što smo već napomenuli, predstavlja rezistencija (otpornost) na antibiotike. Reč je o fenomenu kada je bakterija u stanju da se odupre aktivnom sastojku antibiotika, koji posledično gubi svoju efikasnost i više nije u stanju da joj se suprotstavi. Ova situacija smanjuje terapeutske mogućnosti i povećava rizike po zdravlje.
Infekcije izazvane bakterijama rezistentnim na antibiotike su teže za lečenje i uzrokuju dugotrajniji tok bolesti, sa velikom verovatnoćom da lečenje neće uspeti i kao posledica svega toga javlja se povećana opasnost od komplikacija, čak i onih veoma ozbiljnih.
Kako podseća Ministarstvo zdravlja, procenjuje se da u Evropi oko 33.000 ljudi umre svake godine od infekcije povezane sa bakterijama rezistentnim na antibiotike. Nažalost, ovaj trend je u vrtoglavom rastu, što dovodi do opasnosti da će u budućnosti biti teže imati dostupne antibiotike koji će biti u mogućnosti da leče infekcije.
Da bismo se zaštitili od ovog sve ozbiljnijeg problema javnog zdravlja na svetskom nivou, svi možemo da uradimo nešto veoma konkretno, a to je da naučimo kako da pravilno koristimo ove lekove. Evo vodiča
za pravilnu upotrebu antibiotika, korisnog za očuvanje njihove efikasnosti i zaštitu našeg zdravlja.
PeopleImages/gettyimages.it
SAVETI ZA PRAVILNU UPOTREBU ANTIBIOTIKA
Potrebno ih je koristiti samo onda kada su neophodni, u dozama i na način preporučen od strane lekara, izbegavanjem preterane upotreebe i upotrebe na svoju ruku: ako bismo u jednoj rečenici mogli da sažmemo nepogrešivo pravilo kojeg se treba pridržavati kako bi se obezbedila pravilna upotreba antibiotika, bila bi to ova. Dakle, pojasnimo detaljnije, jednu po jednu, osnovne dobre navike koje treba usvojiti kako bismo koristili antibiotike odgovorno i bez rizika.
Koristiti antibiotike samo ukoliko ih je prepisao lekar, izbegavati samolečenje
Antibiotici moraju da se uzimaju isključivo na recept lekara, precizno sledeći njegova uputstva u pogledu trajanja terapije, doziranja i načina lečenja, kao što podseća vodič “Šta znamo o antibioticima” Ministarstva zdravlja. Treba izbegavati samolečenje ili lečenje na svoju ruku ovim lekovima pošto je to beskorisno i opasno. S tim u vezi važno je:
• ne kupovati antibiotike u apoteci bez lekarskog recepta;
• ne koristiti na svoju ruku antibiotike koji su preostali od prethodnog lečenja, čak ni kod simptoma koji su slični bolesti zbog koje su bili prepisani, jer mnoge infekcije, čak i sa sličnim tegobama, mogu da budu uzrokovane različitim bakterijama.
Ove dobre navike obezbeđuju da terapija bude efikasna i svode na minimum rizik od razvoja rezistentnih bakterija.
Ne koristiti antibiotike u lečenju prehlade, gripa i drugih virusnih infekcija
Važno je ne uzimati antibiotike za lečenje virusnih infekcija kao što su prehlada i grip, jer ovi lekovi nisu efikasni protiv ovih vrsta bolesti, a mogu čak i da budu štetni. Inače, osim teških bolesti kao što je upala pluća, većina respiratornih infekcija koje izazivaju virusi obično prolaze same od sebe, bez potrebe da se farmakološki leče: ako smatra da je potrebno, lekar može da prepiše antivirusne lekove kako bi ubrzao proces. Samo u slučaju bakterijskih komplikacija usled bolesti izazvane virusom može da bude od pomoći pribegavanje antibioticima, ali isključivo na predlog lekara.
Poštovati propisano doziranje
Pored uzimanja antibiotika samo u slučaju kada ih je prepisao lekar, neophodno ih je takođe uzimati u naznačenoj dozi. U stvari, povećanje doze na svoju ruku ne čini ih efikasnijim i ne pomaže bržem ozdravljenju: samo se javlja izloženost opasnim kolateralnim efektima. Stoga, ukoliko simptomi posle nekoliko dana od početka terapije ne nestanu, preporučuje se da da se to prijavi lekaru koji će proceniti da li ju je potrebno promeniti.
Liudmila Chernetska/gettyimages.it
Pridržavati se prepisanog intervala uzimanja
Veoma je važno poštovati interval uzimanja antibiotika koji je prepisao lekar, a koji obično podrazumeva uzimanje leka na svakih 8, 12 ili 24 sata. Poštovanje ovih vremenskih intervala je od suštinskog značaja za efikasnost terapije, jer omogućava održavanje konstantne koncentracije antibiotika u krvi, ključnog faktora u ubijanju bakterija, što dovodi do ozdravljenja.
A šta u slučaju ako se zaboravi da se uzme doza antibiotika? Kako savetuje vodič o antibioticima Ministarstva zdravlja, nikada ne treba udvostručavati narednu dozu da bi se nadoknadila propuštena: ova praksa, u stvari, može da dovede do predoziranja i do veoma ozbiljnih neželjenih efekata. U slučaju bilo kakve sumnje, dobro je posavetovati se sa lekarom kako bi se otklonila bilo kakva nedoumica u vezi sa pravilnim ponašanjem i merama opreza bez ugrožavanja zdravlja.
Ne prekidati ili produžavati terapiju na svoju ruku
Važno je pridržavati se dužine terapije koju je odredio lekar, bez prekidanja ili produžavanja. Obično se antibiotici prepisuju na period od 3 do 14 dana, premda postoje i antibiotici sa jednom dozom koji se jednokratno primenjuju, na primer oni za lečenje infekcija urinarnog trakta kao sto su muški i ženski cistitis.
Ukoliko se sa uzimanjem prekine pre određenog vremena, lečenje neće biti efikasno, dakle, od suštinske je važnosti uzimati lekove tokom propisanog perioda, čak i u slučaju kada u međuvremenu simptomi nestanu. Isto tako, pogrešno je produžavati uzimanje antibiotika preko termina koji je propisan za terapiju: ukoliko se javi osećaj da lečenje nije bilo efikasno, savet je da se obratite lekaru, koji će proceniti situaciju i predložiti najprikladnije načine da se ubrza proces izlečenja.
MERE OPREZA KOJE TREBA PREDUZETI TOKOM TERAPIJE ANTIBIOTICIMA
Pored poštovanja ovih pravila za odgovarajuću i bezbednu upotrebu antibiotika, takođe je korisno tokom terapije preduzeti neke mere predostrožnosti kako bi se sveo na minimum rizik od neželjenih efekata i poboljšala efikasnost lečenja. Hajde da zajedno otkrijemo glavne.
Choreograph/gettyimages.it
Da li je dozvoljeno sunčanje tokom lečenja antibioticima?
Kako navode iz bolnice Niguarda, neke vrste antibiotika, ukoliko se telo izlaže suncu tokom njihovog uzimanja, mogu da izazovu reakcije fotosenzitivnosti, koje se manifestuju iritacijom kože, pojavom crvenih fleka i mehurića. Ova pojava nije ozbiljna, ali može da bude iritantna, naročito za decu i stare. Iz ovog razloga, ukoliko je u toku lečenje antibioticima, pre izlaganja suncu bilo bi dobro potražiti savet lekara.
Antibiotici: da li ih je bolje uzimati uz jelo ili na prazan stomak?
Ne postoji vreme uzimanja koje obezbeđuje veću efikasnost antibiotika. Kao što Fondacija Veronezi ističe, indikacije mogu da variraju u zavisnosti od leka koji se uzima, iako, uopšteno govoreći, antibiotike ne treba uzimati neposredno pre ili posle obroka. Izvesni hranljivi sastojci, kao što je kalcijum, zapravo, mogu da spreče apsorpciju određenih antibiotika i učine ih manje efikasnim: u ovim slučajevima preporučuje se uzimanje dva sata pre jela, naročito ukoliko se konzumiraju mleko i mlečni proizvodi. Poželjna je konsultacija sa lekarom i poštovanje njegovih preporuka i po pitanju najoptimalnijeg vremena za njihovo uzimanje.
Ishrana i antibiotici: da li postoji hrana koju treba izbegavati?
A šta je sa ishranom? Da li postoji hrana koju treba izbegavati tokom terapije antibioticima? S tim u vezi, postoje neki lažni mitovi koje je dobro razbiti, poput onoga prema kojem, ukoliko se uzimaju antibiotici, ne bi bilo dobro jesti jaja.
Kao što naglašava Viši Institut za zdravlje, reč je o neosnovanoj tvrdnji: zapravo, ne postoje naučni dokazi koji potvrđuju da je konzumiranje jaja štetno ili da lečenje antibiotikom čini manje efikasnim. Verovatno ovo pogrešno verovanje potiče od činjenice da su se prvobitno ovi lekovi proizvodili korišćenjem albumina, proteina koji potiče iz jajeta: to je razlog zbog kog je bilo uvreženo mišljenje da jaja mogu da ometaju njegovu efikasnost. Sada sa industrijskom proizvodnjom antibiotika i upotrebom sintetičkih supstanci, nema apsolutno nikakvog razloga da se izbegavaju jaja tokom uzimanja antibiotika.
Kao što smo videli, antibiotici su napravili prekretnicu u borbi protiv bakterijskih infekcija, ali kako bi bili efikasni i bezbedni, važno ih je pravilno koristiti, odnosno uzimati ih na lekarski recept i poštovati savete lekara.
IZVORI:
https://www.salute.gov.it/
https://www.issalute.it/
https://www.epicentro.iss.it/
https://www.fondazioneveronesi.it/
Autorka članka Ticijana Landi (Tiziana Landi), 3. maj 2023.
Izvor: https://blogunisalute.it/uso-corretto-antibiotici/