Prevencija, dijagnoza i terapija
Promene telesne mase, nepravilni menstrualni ciklusi, seksualni poremećaji i poremećaji plodnosti mogu da zamaskiraju endokrinu disfunkciju koju je važno dijagnostikovati posebnim kontrolama: hormonskim analizama. U ovom članku ćemo otkriti o kojim hormonskim analizama je reč i kada ih treba sprovesti, uz navođenje simptoma koji mogu da budu znak hormonske neravnoteže i ilustrujući glavne analize za određivanje količine hormona, kako kod muškaraca tako i kod žena.
HORMONSKE ANALIZE: ŠTA SU I KADA IH JE POTREBNO URADITI
Hormonske analize su testovi koji imaju za cilj da izmere količinu hormona, supstanci koje proizvode endokrine žlezde (sa unutrašnim lučenjem: hipotalamus, hipofiza, štitasta žlezda, paraštitaste žlezde, nadbubrežne žlezde, gonade (polne žlezde), pankreas), koji se oslobađaju u krv i učestvuju u mnogim fiziološkim funkcijama organizma, kao što su metabolizam i reprodukcija. Višak ili manjak jednog ili više ovih molekula dovodi do hormonske neravnoteže koja može da ima manje ili više ozbiljne posledice na različite procese, ugrožavajući zdravlje i blagostanje pojedinca. Hormonski disbalans može da bude akutan – u ovom slučaju je privremen i ima tendenciju da se samostalno rešava – ili hroničan, odnosno dugotrajan i izlečiv samo ukoliko se ukloni uzrok koji ga je pokrenuo. U poreklu ovih poremećaja mogu da postoje različiti faktori, koji zavise od žlezde koja je pogođena hormonskim disbalansom i mogu da uključuju autoimune bolesti, kao što su Hašimotov tireoiditis, zatim infekcije, povrede, farmakološke terapije, nedostaci ili viškovi u ishrani.
Analiza količine hormona se propisuje u slučaju prisustva sumnjivih simptoma ili na osnovu poznavanja endokrinih disfunkcija koje zahtevaju periodične kontrole. Takođe može da bude korisna za stalno praćenje ovih patologija nakon uspostavljanja dijagnoze. Ali kako da osoba shvati da ima određenu hormonsku neravnotežu?
HORMONSKI DISBALANS: SIMPTOMI NA KOJE TREBA OBRATITI PAŽNJU
Neki simptomi mogu da budu znak prisustva hormonske neravnoteže. Među glavnima su:
- variranje telesne mase koje ne može da se pripiše drugim uzrocima;
- mišićno-skeletni poremećaji, kao što su slabost, bol, ukočenost, otok, prelomi;
- promene u srčanoj frekvenciji (pulsu);
- prekomerno znojenje;
- promene raspoloženja;
- intestinalni poremećaji;
- krhka i suva koža i kosa;
- obilna i bolna menstruacija;
- smanjen libido i erektilna disfunkcija;
- kod žena, akne i pojava dlaka na tipično muškim područjima;
- kod muškaraca, abnormalni razvoj dojki ili nepotpuni razvoj sekundarnih polnih karakteristika (na primer, smanjeni rast genitalija ili slabo jačanje mišića);
- neplodnost, odnosno izostajanje začeća nakon najmanje godinu dana pokušaja;
- nesanica;
- glavobolja;
- poremećaji vida, posebno vidnog polja.
U prisustvu ovih “alarma za uzbunu”, može da bude korisno podvrgnuti se analizama za određivanje količine hormona, prema indikaciji izabranog lekara ili endokrinologa.
HORMONSKE ANALIZE ZA MUŠKARCE I ŽENE: O KOJIM ANALIZAMA JE REČ
Postoji veliki izbor hormonskih analiza, u nekim slučajevima različitih za muškarce i žene, koje se rade putem jednostavnog uzorkovanja krvi i koje služe za proveru funkcionalnosti različitih sistema i žlezda, kao što je reproduktivni sistem. Procena hormonske slike, potpuna ili delimična, indikovana je kada se sumnja na problem neplodnosti ili ukoliko par ne može da dođe do začeća nakon najmanje godinu dana ciljanog nezaštićenog seksualnog odnosa, ali i radi procene pravilnog razvoja sekundarnih polnih karakteristika i reproduktivnih organa kod dece i adolescenata i za identifikaciju endokrinih problema, na primer, koji utiču na štitastu žlezdu. Hajde da se detaljno upoznamo sa glavnim hormonskim analizama, otkrijemo čemu one sliuže i u kojim situacijama su indikovane.
FSH (folikularni stimulišući hormon)
Folikularni stimulišući hormon (FSH) proizvodi hipofiza, mala žlezda koja se nalazi u bazi mozga i povezana je sa razvojem jajnih ćelija kod žena i proizvodnjom spermatozoida kod muškaraca. Utvrđivanje njegove koncentracije je korisno za određivanje ovarijalne rezerve kod žena, odnosno broja potencijalno oplodnih oocita, odnosno jajnih ćelija, prisutnih u jajnicima, pa je važan pokazatelj plodnosti. Analiza mora da se uradi u folikularnoj fazi, između 3. i 5. dana nakon početka menstruacije. Kod muškaraca, ovaj test se preporučuje pre svega da bi se potvrdile ili isključile promene u spermatogenezi, odnosno procesu formiranja spermatozoida, koje mogu da dovedu do stanja kao što su oligozoospermija ili oligospermija (niska koncentracija spermatozoida) i azoospermija (potpuno odsustvo spermatozoida) i otežaju začeće. Pored dijagnoze i lečenja neplodnosti, i kod muškaraca i kod žena, utvrđivanje količine FSH hormona je korisno za identifikaciju poremećaja seksualnog razvoja, kao što su stanja preranog puberteta i hipogonadizam (neadekvatno lučenje polnih hormona).
LH (luteinizirajući hormon)
Luteinizirajući hormon (LH) je takođe ključan za reproduktivni kapacitet. Kod muškaraca deluje na testise stimulišući proizvodnju testosterona, čije je prisustvo u optimalnim koncentracijama neophodno za sazrevanje spermatozoida. Kod žena, međutim, izuzetno je značajan kada je reč o jajnicima jer je zaslužan za podsticanje razvoja folikula i ovulaciju zajedno sa folikuarnim stimulišućim hormonom. Utvrđivanje količine LH hormona je, stoga, suštinska analiza u okviru hormonske kontrole za procenu plodnosti kod žena i muškaraca, a takođe je koristan u prisustvu nepravilnosti menstrualnog ciklusa kao što je amenoreja (tj. izostanak menstruacije). Kao i FSH analiza, kod žena mora da se sprovede na početku folikularne faze.
Estradiol
Estradiol, takođe nazvan 17 beta estradiol, jedan je od glavnih biološki aktivnih estrogena koje proizvode jajnicii i omogućavaju njihovo pravilno funkcionisanje. To je hormon odgovoran za regulisanje menstrualnog ciklusa, sazrevanje polnih organa i pojavu sekundarnih polnih karakteristika. Zajedno sa folikularnim stimulišućim hormonom, određivanje koncentracije estradiola je jedna od analiza propisanih za procenu ovarijalne rezerve kod žena i mora da se obavi u istoj fazi ciklusa, odnosno između 3. i 5. dana nakon početka menstruacije.
Progesteron
Progesteron, ženski polni hormon, veoma je važan za regulaciju menstrualnog ciklusa i igra ključnu ulogu u pripremi reproduktivnih organa za trudnoću i u stvaranju uslova neophodnih za razvoj embriona u materici. Posebno je važan za implantaciju blastociste, odnosno za vezivanje embriona za zid materice, što se dešava otprilike 6 dana nakon oplodnje, kao i za održavanje trudnoće. Određivanje njegove koncentracije, koje je deo paketa analiza za procenu plodnosti, mora da se sprovede, kao i za FSH i LH, na početku folikularne faze.
AMH (Anti-Milerov hormon)
Kod žena, određivanje koncentracije Anti-Milerovog hormona (AMH), koji proizvode jajnici, koristi se za procenu funkcionalne rezerve jajnika i potencijalne plodnosti, kao i za praćenje sindroma policističnih jajnika (PCOS – Polycystic Ovary Syndrome). Može da se izvodi bilo kog dana menstrualnog ciklusa. Kod muškaraca, ova analiza može da se koristi u detinjstvu u prisustvu anomalija u razvoju genitalnog sistema, kao što je kriptorhizam (odsustvo jednog ili oba testisa na nivou skrotuma), kao i za procenu ispravne funkcionalnosti testisa kod adolescenata.
DHEA (dehidroepiandrosteron)
Dehidroepiandrosteron (DHEA) je steroidni hormon koji proizvode nadbubrežne žlezde i, u manjoj meri, jajnici i testisi, uglavnom u obliku DHEAS ili DHEA sulfata. Prekursor je i muških i ženskih polnih hormona (testosterona, estrogena), odnosno neophodan je za njihovu sintezu. Određivanje njegove koncentracije može da bude indikovano kako u kontekstu analiza za kontrolu plodnosti, tako i za druge probleme: određivanje koncentracije ovog hormona je korisno, na primer, kao deo opšte hormonske procene u slučaju sindroma policističnih jajnika, može da se propiše za proveru ispravnog funkcionisanja nadbubrežne žlezde i za identifikaciju eventualnih patologija, uključujući tumore, i važan je indikator za dijagnozu poremećaja seksualnog razvoja, kao što su prerani pubertet kod dečaka i hiperandrogenizam, odnosno prekomerna proizvodnja muških polnih hormona kod devojčica.
Testosteron
Testosteron, steroidni hormon koji proizvode testisi, je najvažniji među androgenim hormonima, neophodan je za razvoj muških polnih karakteristika i za ispravnu spermatogenezu. Zbog toga je određivanje njegove koncentracije kod muškaraca korisno u kontroli plodnosti i u prisustvu poremećaja kao što su erektilna disfunkcija i prerani ili odloženi pubertet.
Prolaktin
Prolaktin ima glavni zadatak da obezbedi laktaciju, odnosno da održi proizvodnju mleka kod žena nakon porođaja, ali takođe ima ulogu u regulaciji menstrualnog ciklusa: nedovoljno lučenje ovog hormona, na primer, može da izazove promene u menstrualnom ciklusu ili čak i njegov izostanak. Kod muškaraca, prolaktin ima funkciju inhibicije testosterona: njegov višak može da izazove smanjenje libida, erektilnu disfunkciju i ginekomastiju (uvećanje tkiva dojke). Zbog toga je analiza prolaktina važna kako u prisustvu problema vezanih za plodnost, tako i za proveru pravilnog razvoja i dobre funkcionalnosti reproduktivnog i polnog sistema, kako muškog tako i ženskog.
Hormoni štitaste žlezde
Određivanje koncentracije hormona štitaste žlezde je važno za procenu funkcionalnosti ove endokrine žlezde, smeštene u dnu vrata, koja igra centralnu ulogu u mnogim funkcijama i sistemima organizma, kao što su metabolizam, rast tela, razvoj nervnog i reproduktivnog sistema. Kontrolne analize za proveru stanja štitaste žlezde uključuju merenje vrednosti TSH (tireotropina ili hormona koji stimuliše štitastu žlezdu da oslobađa hormone štitaste žlezde), koji se naziva i hormon hipofize jer ga proizvodi hipofiza, i dva druga hormona, FT3 (slobodni trijodtironin) i FT4 (tiroksin), čiju sekreciju reguliše TSH. Određivanje koncentracije ovih hormona omogućava otkrivanje eventualnih promena u žlezdi, kao što su hipertireoza i hipotireoza, a korisno je i za stalno praćenje ovih stanja, eventualno sa drugim analizama kao što je ultrazvuk štitne žlezde, i u kontekstu opšte hormonske procene u prisustvu neplodnosti.
Kortizol
Kortizol je hormon koji proizvode nadbubrežne žlezde. Poznat je i kao “hormon stresa” jer se njegovo lučenje povećava kao odgovor na različite stresne događaje, kao što su traume, promena temperature ili bolest koja slabi imuni sistem. Merenje koncentracije kortizola je korisno za postavljanje dijagnoze patologija koje izazivaju prekomernu proizvodnju ovog hormona, kao što je Kušingova bolest, ili njegovo smanjeno lučenje, kao što je Adisonova bolest. Ova analiza takođe može da bude indikovana u prisustvu poremećaja kao što su slabost mišića, umor, akne, menstrualne nepravilnosti, rekurentne infekcije, koji mogu da se pripišu višku ovog hormona.
HORMONSKE ANALIZE: MERE PREDOSTROŽNOSTI KOJE TREBA USVOJITI PRE NJIHOVOG SPROVOĐENJA
Nisu potrebne posebne mere predostrožnosti za sprovođenje hormonskih analiza: preporučljivo je da se zadrže uobičajene navike u ishrani i nije potrebno postiti. Uzimanje lekova, posebno hormonskih, može da utiče na tačnost procene testa, pa je važno pitati svog lekara da li i kako treba modifikovati ili obustaviti terapiju pre uzimanja uzorka krvi. Podsećamo da neke analize ženskih hormona za plodnost moraju da se rade u određenim danima ili fazama menstrualnog ciklusa, pa je dobro da se sa svojim ginekologom proveri tačno vreme za njihovo sprovođenje.
Kao što smo videli, endokrina disfunkcija može da ima veoma ozbiljan uticaj na zdravlje: iz tog razloga je neophodno ne potcenjivati sumnjive simptome i odmah ih prijaviti lekaru, koji će proceniti da li treba da prepiše ciljane analize krvi i pregled lekara specijaliste.
Dobro je znati da je moguće ugovoriti polise DDOR Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje obuhvataju i sistematski pregled u koji je moguće uključiti i ovu vrstu analiza.
IZVORI:
https://www.salute.gov.it
https://www.ospedalebambinogesu.it
https://www.santagostino.it
Autorka članka: Ticijana Landi (Tiziana Landi), 13. novembar 2023.
https://blogunisalute.it/esami-ormonali/