I kada dođe zima i kada temperature porastu i približi se proleće, mnogi ljudi se lako razbole. Vrhunci zaraze gripom se, naime, ne javljaju samo u jesen već i u periodu između februara i marta. Među simptomima su umor, problemi sa varenjem i poremećaji raspoloženja: efekti promene godišnjeg doba su promenljivi i subjektivni.
O njima ćemo govoriti u ovom članku, kako bismo bolje razumeli zašto je u ovo doba godine naš organizam tako osetljiv i šta možemo da uradimo da poboljšamo svoj imunitet i da se manje razboljevamo.
ŠTA SE DEŠAVA TOKOM SMENE GODIŠNJIH DOBA
Našem organizmu je potrebno neko vreme da se prilagodi prilikom smene godišnjih doba. Ono što se dešava nije samo subjektivno i povezano sa zdravstvenim stanjem svakog od nas, već zavisi i od drugih faktora, uključujući način na koji se prelazi iz hladnije klime u topliju i obrnuto.
Dolazak zime može da stvori izvesne probleme, naročito kada je iznenadan: temperature naglo padaju i počinju kišni ili vetroviti dani. Naš organizam je tada podložniji infekcijama: jedna studija Univerziteta Jejl navodi, na primer, da pad temperature od sedam stepeni može da ugrozi sposobnost imunog sistema da reaguje na napade virusa koji izazivaju prehladu.
Osim toga, od oktobra pa nadalje, broj sati dnevnog svetla se značajno smanjuje, što može da ima negativne posledice na raspoloženje.
S druge strane, kada počinje proleće, duži i dani sa blažom klimom dovode do toga da provodimo vreme na otvorenom i da živimo intenzivnijim tempom, što, pak, zahteva dodatni napor organizma da se prilagodi. Pored toga, može da se dogodi da se koristi prelagana odeća i da se dožive nagle promene temperature, naročito na otvorenom.
AleksandarNakic/gettyimages.it
SMENA GODIŠNJIH DOBA: ČESTI SIMPTOMI
Kao što smo već spomenuli, mnogo je onih koji pate od najčešćih simptoma smene godišnjih doba:
- umora
- anksioznosti
- razdražljivosti i poremećaja raspoloženja
- nesanice
- blagih problema sa želucem
I u jesen i u proleće ljudi su više izloženi infekcijama humanim rinovirusima (koji su odgovorni za nastanak prehlade). To još više važi za one koji pate od sezonskih alergija, poput one na trave: upala nosa tipična za ovo stanje, zapravo, „otvara put“ drugim mikroorganizmima koji lakše dospevaju u respiratorni trakt. Imuni sistem, koji je zauzet “suočavanjem” s alergijom, ima manje raspoloživih resursa da odbrani organizam od uljeza.
Čak i oni koji ne pate od alergija mogu da osete posledice nagle promene atmosferskog pritiska, karakteristične za prelazak iz jednog godišnjeg doba u drugo, nestabilne temperature i vetra: disajni putevi zbog toga mogu da budu češće iritirani.
Zbog čega nastaju simptomi smene godišnjih doba?
Dobro je podsetiti se da je pojava tipičnih simptoma smene godišnjih doba potpuno subjektivna: svaka osoba je drugačija, kao i reakcija na spoljašnje uslove. Tokom ovog perioda, međutim, u našem organizmu se menjaju nivoi serotonina, melatonina i kortizola, kao i temperatura i krvni pritisak. Hajde da vidimo kako je sve ovo povezano.
Kada počne jesen i dani su kraći, telo proizvodi manje serotonina i melatonina, dok se u proleće dešava suprotno. Serotonin je neurotransmiter koji reguliše raspoloženje, a njegovo prisustvo utiče i na proizvodnju melatonina, koji igra osnovnu ulogu u ravnoteži spavanja i budnosti. Ako ove dve supstance nisu prisutne u dovoljnoj meri, može da dođe do poremećaja raspoloženja, nesanice i umora usled nedovoljno sati odmora.
Kortizol, takozvani “hormon stresa”, proizvodi se u većim količinama tokom letnje-jesenjeg i zimsko-prolećnog prelaznog perioda i može da izazove tahikardiju, nesanicu, anksioznost, depresiju, nervozu.
Telesna temperatura, kao što smo već istakli u prethodnim pasusima, utiče na odgovor organizma na infekcije, dok je krvni pritisak viši u jesen i zimu: znojenje se smanjuje, a krvni sudovi sužavaju kao odgovor na hladnoću. Novi klimatski uslovi mogu da izazovu disbiozu i poremećaje u gastrointestinalnom traktu, poput prekomernog lučenja želudačne kiseline.
elenaleonova/gettyimages.it
DA LI SU SVE ZARAZNE BOLESTI UZROKOVANE PROMENOM GODIŠNJEG DOBA? REZULTATI ISTRAŽIVANJA
Smena godišnjih doba možda nije povezana samo sa simptomima o kojima smo govorili. U članku istraživačice Mikaele Martinez sa Columbia Mailman School of Public Health ističe se, u stvari, da bi mogla da postoji veza između svih zaraznih bolesti i sezonskog faktora. Upoređujući podatke Svetske zdravstvene organizacije, američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti, Martinez je napravila kalendar za 69 zaraznih bolesti, od uobičajenih infekcija do retkih tropskih bolesti.
Ono što se ispostavilo jeste da faktori sredine kao što su temperatura i vlažnost vazduha imaju odlučujući uticaj, i u slučaju, na primer, hepatitisa B ili AIDS-a. U zavisnosti od geografskog položaja, u određenom periodu godine ove bolesti bi se više razvijale.
SMENA GODIŠNJIH DOBA: BORBA PROTIV UMORA PRAVILNOM ISHRANOM I FIZIČKOM AKTIVNOŠĆU
Smena godišnjih doba uzrokuje kod svake osobe više ili manje blage simptome. Naučni svet se slaže oko mogućnosti prevencije njenih negativnih efekata obraćanjem posebne pažnje na ishranu, posebno kroz unos namirnica koje jačaju imuni sistem i poboljšavaju zdravlje crevne mikrobiote. Takođe je neophodno spavati dovoljno i upražnjavati redovnu fizičku aktivnost. Uravnotežena ishrana i način života ostaju, dakle, dva ključna elementa kada je reč o brizi za naše blagostanje, u bilo koje doba godine.
Takođe treba podsetiti da je konsultacija sa lekarom opšte prakse uvek dobra ideja: uz njegovu pomoć moguće je ublažiti simptome smene godišnjih doba (na primer, eventualnim unosom suplemenata) i, pre svega, uraditi odgovarajuće analize ukoliko postoji sumnja na loše opšte stanje zbog drugih uzroka. Ovo je idealan period za zakazivanje preventivnih sistematskih pregleda koja se ugovaraju u paketima DDOR dobrovoljnog zdravstenog osiguranja i pružaju lekarske preglede i dijagnostičke testove kojima se mogu proveriti i, na osnovu stručnih saveta, umanjiti efekti promene godišnjih doba. Usluge mogu da se zakažu u zdravstvenim ustanovama iz DDOR partnerske mreže medicinskih ustanova bez lista čekanja.
Da li i Vi patite od simptoma povezanih sa smenom godišnjih doba?
Izvor: https://blogunisalute.it/cambio-stagione-sintomi/
Ostali izvori:
time.com
sciencedaily.com