PREVENCIJA, DIjAGNOZA I TERAPIJA
Hipermetropija (ili hiperopija) je jedan od najčešćih poremećaja vida, ali se često pogrešno shvata ili meša sa drugim problemima oka. Ovaj poremećaj može da pogodi osobe svih uzrasta, od novorođenčadi do starijih, a može da ima različite uzroke. U ovom članku ćemo detaljno istražiti šta je hipermetropija, koji su njeni glavni uzroci, koji su simptomi povezani sa ovom patologijom i, konačno, kako se dijagnostikuje i koje mogu da budu opcije lečenja koje su trenutno dostupne.
ŠTA JE HIPERMETROPIJA?
Hipermetropija je refrakcioni defekt oka, što znači da ono nije u stanju da pravilno fokusira svetlost na mrežnjaču, koja predstavlja zadnji deo očne jabučice, a odgovorna je za transformaciju slika u električne signale koji se šalju mozgu.
Kod hipermetropnog oka, slike su fokusirane iza mrežnjače, a ne direktno na nju. Glavni rezultat ovog defekta je, za razliku od, na primer, miopije, zamagljen vid prilikom posmatranja obližnjih objekata. Ovo može da izgleda kontraintuitivno, s obzirom na naziv “hipermetropija”, što bi moglo da ukazuje da osoba bolje vidi na daljinu. Međutim, iako udaljeni objekti mogu da izgledaju jasno u ranim fazama hipermetropije, kako se defekt pogoršava, oni takođe izgledaju zamućeni.
Šta je sa hipermetropnim astigmatizmom?
Hipermetropija i astigmatizam su dva različita refrakciona defekta, stoga mogu da koegzistiraju u istom oku, što dovodi do stanja koje se zove “hipermetropni astigmatizam”. U ovom slučaju, ne samo da oko ima poteškoća da se fokusira na obližnje objekte zbog hipermetropije, već i nepravilni oblik rožnjače ili sočiva, što je tipično za astigmatizam, takođe uzrokuje izobličenu sliku ili dvostruki vid, kako izbliza tako i iz daljine.
KOJI SU UZROCI NASTANKA HIPERMETROPIJE?
Ali da se vratimo na hipermetropiju. Ovaj defekt je često rezultat kombinacije faktora povezanih sa strukturom oka. Evo glavnih uzroka:
- nedovoljna zakrivljenost rožnjače: rožnjača je providni prednji deo oka koji pomaže u prelamanju (ili “savijanju”) svetlosti tako da se fokusira na mrežnjaču. Kod hipermetropnog oka, rožnjača je previše ravna. Ovaj oblik sprečava rožnjaču da adekvatno prelama svetlost, što dovodi do toga da se slike fokusiraju iza mrežnjače.
- nepravilno oblikovano sočivo: prirodno sočivo se nalazi iza šarenice i zenice. Deluje zajedno sa rožnjačom kako bi doprinelo procesu prelamanja svetlosti na mrežnjaču. Ukoliko sočivo nema pravilan oblik ili fleksibilnost, može da doprinese nastanku hipermetropije. Na primer, sočivo koje je previše ravno ili manje fleksibilno nego što bi trebalo da bude dovodi do nepravilnog prelamanja svetlosti.
- Prekratko oko: Dužina očne jabučice igra ključnu ulogu u fokusiranju slike na mrežnjaču. U normalnom oku, svetlost se prelama o rožnjaču i sočivo tako da se fokusira direktno na mrežnjaču. Međutim, u hipermetropnom oku, očna jabučica je prekratka u poređenju sa refrakcionom moći. Ovo dovodi do fokusiranja svetlosti iza mrežnjače, uzrokujući, poput nedovoljne zakrivljenosti, zamagljen vid.
Važno je napomenuti da hipermetropija može da bude prisutna od samog rođenja i može da ima naslednu komponentu. To znači da, ukoliko roditelji ili drugi članovi porodice imaju hipermetropiju, veća je šansa da će i njihovi potomci razviti ovaj refraktivni defekt.
KOJI SU SIMPTOMI HIPERMETROPIJE?
Hipermetropija se ispoljava na različite načine, a simptomi mogu da variraju u zavisnosti od težine defekta i starosti pojedinca. Evo najčešćih simptoma povezanih sa ovim defektom:
- zamagljen vid na blizinu: to je najčešći i najkarakterističniji simptom hipermetropije. Ljudi sa ovim defektom mogu da imaju poteškoća da čitaju sitna slova, šiju ili obavljaju druge aktivnosti koje zahtevaju vid na blizinu.
- vizuelni zamor: stalni napor da se izoštri slika prilikom posmatranja obližnjih objekata dugoročno uzrokuje vizuelni zamor. On može da se manifestuje kao osećaj napetosti ili peckanja u očima nakon obavljanja aktivnosti ili pokreta koji zahtevaju vid iz blizine, tokom dužeg perioda.
- glavobolja: uobičajena posledica pomenutog zamora vida i napora da se izoštri slika. Hipermetropna glavobolja je često lokalizovana u frontalnom području.
- potreba za žmirkanjem: da bi pokušale da vide jasnije, osobe koje pate od hipermetropije mogu često da škilje, posebno kada pokušavaju da se fokusiraju na detalje izbliza.
- povremeno zamagljen vid: U nekim slučajevima, vid može da postane zamagljen, a zatim da se ponovo razbistri, posebno kada se posmatraju udaljeni objekti, a zatim se pažnja prebaci na bliže predmete.
KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA HIPERMETROPIJE?
Postavljanje dijagnoze ovog defekta u većini slučajeva počinje sveobuhvatnim pregledom oka koji sprovodi oftalmolog. Tokom pregleda, lekar će proceniti sposobnost oka da fokusira slike sa različitih udaljenosti. Ovo se radi korišćenjem serije stakala različite jačine da bi se odredila najbolja optička korekcija za pacijenta.
Uobičajeni test koji se koristi u postavljanju dijagnoze je retinoskopija, tokom koje očni lekar posmatra refleksiju svetlosti iz oka dok pomera svetlost napred-nazad ispred oka. Ovo pomaže da se utvrdi da li je oko miopično, hipermetropno ili ima normalan vid.
Još jedan dijagnostički instrument je foropter/refraktor, uređaj koji sadrži nekoliko sočiva i omogućava pacijentu da pogleda kroz niz sočiva kako bi se odredilo koje mu daje najjasniji vid. Ovaj test pomaže oftalmologu da prepiše pravi recept za naočare ili kontaktna sočiva.
Pored toga, očni lekar takođe može da koristi aparat koji se zove autorefraktometar, koji automatski meri refrakciju oka. To je instrument koji daje početnu procenu pacijentovog stanja, koja se dalje dopunjuje drugim analizama.
DOSTUPNE METODE LEČENJA HIPERMETROPIJE
Korekcija hipermetropije je zasnovana na cilju promene načina na koji se svetlost prelama u oku, čime se obezbeđuje da se slike fokusiraju direktno na mrežnjaču. Na sreću, postoji nekoliko opcija lečenja hipermetropije.
Korektivne naočare
Naočare su najčešći i najjednostavniji metod za ispravljanje ovog defekta. Prepisuju se nakon oftalmološkog pregleda i prilagođavaju se specifičnim potrebama pacijenta. Za osobe sa hipermetropijom, stakla za naočare su, uopšteno govoreći, deblja u sredini i tanja na ivicama.
Kontaktna sočiva
Deluju slično naočarima, ali se postavljaju direktno na oko. Kontaktna sočiva nude prirodniji vid od naočara, jer prate zakrivljenost oka i smanjuju izobličenja. Postoje različite vrste kontaktnih sočiva, a izbor zavisi od potreba i preferencija pacijenta.
Refraktivna hirurgija
Postoje neke hirurške procedure koje za cilj imaju ispravljanje hipermetropije. LASIK hirurška procedura je jedna od najpopularnijih tehnika i uključuje upotrebu lasera za preoblikovanje rožnjače. Ostale procedure uključuju PRK hirurgiju i Femtolasik tehniku. Izbor vrste intervencije zavisi od težine hipermetropije i specifičnih stanja oka.
Zamena prirodnog sočiva
U nekim slučajevima, posebno za osobe starije od 45 godina, može da bude korisno zameniti prirodno sočivo oka veštačkim intraokularnim sočivom. Reč je o postupku koji je sličan operaciji katarakte i veoma je efikasno rešenje.
Izbor lečenja zavisi od različitih faktora, koji uključuju starosnu dob, opšte zdravstveno stanje, način života i težinu defekta.
Neophodno je da se osoba konsultuje s oftalmologom kako bi se odredila najpogodnija opcija koja najbolje odgovara potrebama pojedinca.
Dobro je znati da je moguće ugovoriti polise DDOR Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje obuhvataju i sistematski pregled u koji je moguće uključiti i specijalistički pregled oftamologa te tako na vreme dijagnostifikovati bolesti ukoliko postoje.
Izvori:
humanitas.it
my-personaltrainer.it
poliambulanza.it
Autorka članka: Martina Melgaci (Martina Melgazzi), 1. novembar 2023.
https://blogunisalute.it/tosse-da-reflusso/