Svojstva i koristi kefira, drevnog fermentisanog napitka

Kefir već nekoliko godina privlači pažnju potrošača i nutricionista i postaje pouzdana alternativa jogurtu, toliko da ga je danas lako pronaći u samoposluzi, a brojni su brendovi koji ga plasiraju na tržište. Reč je o hrani na bazi fermentisanog mleka poreklom iz Azije, blago kiselkastog ukusa, čije ime potiče od turske reči „keyif“, što znači „osećati se dobro“ (nakon što ga pojedete).

Mnogi ljudi ga konzumiraju upravo zbog koristi koje navodno ima po zdravlje: u ovom članku ćemo istražiti nutritivni aspekt kefira, svojstva ove namirnice, eventualne kontraindikacije, kako bismo bolje razumeli kako može da se integriše u ishranu. U međuvremenu, hajde da se ukratko upoznamo s njegovom istorijom.

 

ŠTA JE KEFIR: POREKLO OVE NAMIRNICE

Kefir je proizvod napravljen od fermentisanog kozjeg ili kravljeg mleka. Njegova istorija seže hiljadama godina unazad: čini se da su ga plemena sa Kavkaza konzumirala već oko 2000. godine pre nove ere, prenoseći granule neophodne za fermentaciju sa generacije na generaciju. Kefir se, naime, dobija zahvaljujući želatinoznim perlama (ili zrnima/granulama, zapravo) koje sadrže kvasac i bakterije, a koje se potapaju u mleko, u posudu koju treba poklopiti i ostaviti da odstoji na sobnoj temperaturi najmanje dvadesetčetiri sata. Za to vreme, mikroorganizmi fermentišu laktozu sadržanu u mleku. Kada je kefir gotov, filtrira se da bi se eliminisale granule, koje se čuvaju u svežem mleku na temperaturi između 22 i 25°C i mogu ponovo da se koriste: kolonije bakterija i kvasci, na ovaj način, nastavljaju da se razmnožavaju. Danas ove granule mogu da se kupe u specijalizovanim prodavnicama ili online.

istockphotoluis/gettyimages.it




    Prijavite se na naš newsletter


    RAZLIKE IZMEĐU KEFIRA I JOGURTA

    Kefir je sličan jogurtu, ali se razlikuje po:

    • tečnijoj konzistenciji, koja podseća na piće;
    • različitim organoleptičkim svojstvima koja su povezana sa činjenicom da je fermentacija i mlečna (zbog bakterija) i alkoholna (jer je izazivaju kvasci), te stoga proizvodi mali udeo alkohola i ugljen-dioksida;
    • ukusu, jer upravo zbog različite vrste fermentacije ovaj proizvod ima kiselkast, ali i blago šumeći ukus.

    Takođe je korisno naglasiti da nisu svi kefiri isti: mogu se proizvoditi od različitih vrsta mleka – ne samo od kravljeg i kozjeg, već i od kokosa, na primer – i različitih granula. Naposletku, vreme fermentacije i uslovi čuvanja takođe mogu da utiču na njihove karakteristike.

    KEFIR: SVOJSTVA I BLAGOTVORNO DEJSTVO NA  ZDRAVLJE

    Kefir sadrži vodu, šećere, masti i proteine u promenljivim procentima, u zavisnosti od mleka od koga se proizvodi, ali i zbog drugih faktora kao što je vreme fermentacije. Verzije pripremljene sa kokosovim mlekom ili drugim biljnim derivatima, na primer, imaće drugačiji nutritivni profil od onog koji se zasniva na mlečnim proizvodima.

    Sadržaj kalorija je oko 100 kcal na 100 g, ali to nije standardna vrednost. Takođe je veoma bogat:

    • kalcijumom
    • fosforom
    • vitaminom B12
    • riboflavinom
    • magnezijumom
    • vitaminom D

    Kefir sadrži i brojna bioaktivna jedinjenja, kao što su organske kiseline i peptidi, koji određuju njegova korisna svojstva za zdravlje. Hajde da vidimo detaljnije koje su koristi njegove konzumacije, potkrepljene naučnim dokazima na koje se poziva autor ovog članka.

    Deagreez/gettyimages.it

    SAVEZNIK U BORBI PROTIV PATOGENIH MIKROORGANIZAMA

    Postoje brojne studije koje su posmatrale ponašanje laktobacila izolovanih u kefiru, koji su aktivni protiv brojnih mikroorganizama, kao što su Escherichia coli i Staphilococcus aureus. Antimikrobna aktivnost je povezana sa proizvodnjom organskih kiselina, peptida (bakteriocina), ugljen-dioksida, vodonik-peroksida, etanola i diacetila: to su jedinjenja koja mogu da imaju blagotvorno dejstvo, kako na smanjenje patogena koji potiču iz hrane, tako i na lečenje i prevenciju gastroenteritisa i vaginalnih infekcija. U stvari, izgleda da neka istraživanja potvrđuju da su laktobacili efikasni i protiv Candide albicans, kvasca odgovornog za mušku i žensku kandidijazu.

    HRANA KOJA POBOLJŠAVA VARENJE

    Zahvaljujući probioticima, kefir može da podstakne procese varenja i pomogne u održavanju ravnoteže crevne flore (mikrobiote creva), čije zdravlje utiče na zdravlje celog organizma. Kefir se pokazao efikasnim i u lečenju nekih oblika dijareje (ovde su rezultati studije o tome (link u verziji na italijanskom, prim. prev), kao i kod sindroma iritabilnog kolona (nervoznih creva) i čireva izazvanih bakterijom Helicobacter pylori. Međutim, kada osoba pati od ovih bolesti, uvek je preporučljivo dav razgovara sa svojim lekarom pre nego što se u ishranu uvedu nove namirnice kao što je kefir, napravljen od fermentisanog mleka.

    KEFIR SADRŽI MALO LAKTOZE

    Proces fermentacije kojim se proizvodi kefir pomaže u razgradnji laktoze u mleku: iz tog razloga je sadržaj ove hranljive materije prilično nizak, pa kefir mogu da konzumiraju i oni koji imaju intoleranciju na laktozu. I u ovom slučaju se savetuje da se konsultuje izabrani lekar za uputstva, takođe imajući u vidu da je moguće pripremiti kefir koji je bez laktoze, koristeći mleko ili kokosovu vodu, voćni sok, neko drugo piće biljnog porekla ili najjednostavnije, čak i vodu.

    PRIJATELJ KOSTIJU

    Konzumiranje kefira može da poboljša zdravlje kostiju i smanji rizik od osteoporoze.

    U stvari, kefir proizveden od punomasnog mleka je odličan izvor kalcijuma, ali i vitamina K2, koji igra centralnu ulogu u metabolizmu ovog minerala: studije poput one iz 2006. su istraživale ulogu ove dve hranljive materije. Štaviše, druga istraživanja koja su do sada sprovedena samo na životinjama povezuju kefir sa povećanjem apsorpcije kalcijuma u ​​ćelijama kostiju, a samim tim i sa poboljšanjem njihove gustine, što bi trebalo da pomogne u sprečavanju preloma.

    DRUGE KORISTI OD KONZUMIRANJA KEFIRA

    Dosadašnje studije naglašavaju mnoge druge potencijalne prednosti konzumiranja kefira. Iz nekih istraživanja koja su za sada sprovedena samo na životinjama, pokazalo se, na primer, da bi kefir mogao da ima važna antiinflamatorna svojstva i da pomaže u procesu ozdravljenja organizma. Kao i druga fermentisana hrana, kefir bi takođe mogao da ima ulogu u prevenciji raka i da bude u stanju da se bori protiv njega u ranim fazama, ali izgleda da je i dobar antioksidant, uopšteno govoreći.

    Naposletku, naučnici nastavljaju da istražuju vezu između konzumiranja kefira i holesterola: oni, naime, pretpostavljaju da bi ova namirnica mogla da pomogne da se nivoi LDL-a drže pod kontrolom, kao i nivoi triglicerida u krvi.

    fizkes/gettyimages.it

    KONTRAINDIKACIJE ZA UPOTREBU KEFIRA

    Kao što smo videli, kefir je napitak drevnog porekla i ima mnogo blagotvornih dejstava na organizam. Međutim, moramo da imamo na umu da su, kao i kod svake druge fermentisane hrane, potrebne neke mere predostrožnosti. U stvari, postoje ljudi koji teško vare ovu vrstu hrane i koji nakon konzumiranja mogu da imaju bolove u želucu, gorušicu, dijareju.

    Oni koji boluju od bolesti poput dijabetesa ili imaju oslabljen imuni sistem, trebalo bi da se konsultuju sa lekarom da bi saznali da li postoje kontraindikacije ili mogu da konzumiraju kefir bez problema. Takođe treba imati na umu da je, ukoliko se pravi u kućnim uslovima, potrebno obratiti posebnu pažnju na sve faze, uključujući čuvanje, kako bi se izbegao rizik od trovanja hranom. U slučaju bilo kakve nedoumice, uvek je bolje ne improvizovati i kupiti upakovani proizvod, ako niste upoznati sa procedurom.

    Poznavanje namirnica koje su svakodnevno na trpezi i blagodeti koje donose organizmu, kao i traženje novih koje bi se uvele u ishranu, jedan je od najboljih načina da se brinete o svom zdravlju i blagostanju. U ovim slučajevima može da bude korisno razgovarati sa specijalistom za savete o načinu ishrane koji treba slediti i hrani koju treba konzumirati, i u cilju prevencije bolesti.

    Da biste pravovremeno mogli da proverite svoje zdravlje i preventivno ustanovite da li su potrebne dodatne analize i pregledi, na raspolaganju su vam paketi Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Bronzani paket sa sistematskim i drugim pregledima lekara specijalista i lekara opšte prakse, kao i Srebrni i Zlatni paket sa pokrićem za usluge vanbolničkog i/ili bolničkog lečenja i hirurških intervencija.

    Ostali izvori:

    bbcgoodfood.com

    Izvor: https://blogunisalute.it/kefir-proprieta/