Briga o biljkama i baštama je opuštajuća aktivnost koja može da bude čak i terapeutska: u stvari, reč je o terapiji baštovanstvom (garden therapy) i ortoterapiji. Ove aktivnosti su sada prilično rasprostranjene, posebno u anglosaksonskom svetu, toliko da postoji i udruženje u Sjedinjenim Američkim Državama koje uspostavlja profesionalne standarde i daje praktična uputstva. Ovo je Američko udruženje za hortikulturnu terapiju (American Horticultural Therapy Association – AHTA). U ovom članku ćemo videti šta je terapija baštovanstvom i u kojim slučajevima baštovanstvo ili briga o povrtnjaku može da bude od koristi za mentalno zdravlje i pomogne osobama koje pate od određenih bolesti ili koje žive sa invaliditetom.
KAKO JE NASTALA TERAPIJA BAŠTOVANSTVOM
Terapija baštovanstvom (garden therapy) se naziva i hortikulturna terapija, terapeutska hortikultura (horticultural therapy) i ortoterapija. Prednosti ove aktivnosti prvi put su opisane oko 1100. godine, u bolnici koja se nalazila u manastiru u Klervou u Francuskoj.
ilmoro100/gettyimages.it
Prvi je o tome s naučnog aspekta govorio dr Bendžamin Raš, koji se smatra ocem američke psihijatrije. Doktor je, naime, analizirao i prepoznao pozitivne efekte koje rad u bašti može da ima na osobe sa mentalnim bolestima. Raš, profesor na Univerzitetu u Pensilvaniji, objavio je rezultate 1812. koji pokazuju da su pacijenti koji su radili u baštama imali bolje stope izlečenja u odnosu na one koji nisu imali isto iskustvo. Godine 1879, mnogo godina nakon Rašove smrti, Friends Hospital u Filadelfiji bila je prva američka bolnica koja je izgradila staklenik koji se kasnije koristio za rehabilitaciju pacijenata.
Posle Drugog svetskog rata, baštovanstvo je korišćeno za rehabilitacione terapije povređenih veterana. Od 1940-ih i 1950-ih, dakle, ova terapija počinje da se koristi za sve širi spektar oboljenja.
Od 1973. godine možemo da govorimo o pravoj profesionalnoj oblasti, što se tiče terapije baštovanstvom, koju Američko udruženje za hortikulturnu terapiju definiše kao „posvećenost hortikulturnim aktivnostima uz pomoć kvalifikovanog terapeuta kako bi se postigli specifični i dokumentovani ciljevi lečenja“. Danas se, zapravo, baštovanstvo koristi u bolnicama, centrima za oporavak i rehabilitaciju, centrima za stara lica, školama, programima rehabilitacije i popravnim ustanovama.
OD ČEGA SE SASTOJI TERAPIJA BAŠTOVANSTVOM
Terapija baštovanstvom je rehabilitacioni i terapeutski pristup u kome se baštovanstvo i direktan kontakt sa prirodom koriste za poboljšanje fizičkih, psihičkih i socijalnih uslova osoba koje su uključene u taj proces. Aktivnost organizuje stručno osposobljeno osoblje, a skoro uvek se odvija u posebno uređenim baštama. Sastoji se od sadnje i nege biljaka, cveća, povrća, učenja tehnika za održavanje bašta, a može da uključuje i učešće na kursevima u vezi s ekološkim temama.
Na koji način ova vrsta aktivnosti dovodi do pozitivnog efekta?
janiecbros/gettyimages.it
KOJE SU PREDNOSTI TERAPIJE BAŠTOVANSTVOM?
Terapeutska hortikultura je neinvazivna i fleksibilna aktivnost, jer može da se menja i prilagođava različitim potrebama, na primer kod pacijenata sa fizičkim invaliditetom. Štaviše, njeni rezultati mogu tačno da se dokumentuju kako bi se procenila njihova efikasnost. Delovanje terapeutske hortikulture je usmereno na fizičku, psihičku i društvenu dimenziju ličnosti, a njene koristi su višestruke.
U stvari, terapija baštovanstvom:
- snižava nivo kortizola i pomaže u smanjenju stresa;
- stimuliše pamćenje;
- poboljšava motoriku, koordinaciju i ravnotežu;
- stabilizuje krvni pritisak i rad srca;
- konsoliduje veštine rešavanja problema (problem solving);
- podstiče koncentraciju;
- povećava osećaj odgovornosti;
- pozitivno deluje na samopoštovanje;
- pomaže u obnavljanju usporenih ritmova života.
NEKE OD OBLASTI U KOJIMA SE KORISTI TERAPIJA BAŠTOVANSTVOM
Ortoterapija je aktivnost koja ima brojne oblasti primene. U stvari, postoje specijalizovani programi za sve uzraste i namenjeni mnogim grupama ljudi. Neka stanja koja takođe mogu da se leče baštenskom terapijom su:
- povrede mozga i kičmene moždine;
- moždani udar;
- emocionalni poremećaji i poremećaji ponašanja;
- intelektualne smetnje;
- autizam;
- demencija i Alchajmerova bolest.
Među grupama ljudi koje imaju koristi od ovih aktivnosti su i zatvorenici i pacijenti koji su podvrgnuti hirurškim intervencijama.
Provođenje vremena na otvorenom, rad u bašti, uređivanje malog povrtnjaka ili samo opuštanje u parku je dobro i za telo i za um. Opuštajuća aktivnost koja vam omogućava dobro raspoloženje i regeneraciju. I nije reč samo o baštenskoj terapiji. Pokazalo se, zapravo, da je boravak u prirodi od suštinskog značaja za naše blagostanje: još 2009. godine, zapravo, je „Poremećaj deficita prirode“ uvršten u Statistički dijagnostički priručnik za mentalne poremećaje, a tiče se dece koja žive daleko od zelenih površina.
I leti i zimi možemo da brinemo o sebi i zahvaljujući kontaktu sa prirodnim okruženjem, bilo da je reč o povrtnjaku na balkonu ili velikoj bašti, kao i raznim sportskim aktivnostima napolju. Kretanje nam, zapravo, pomaže da ostanemo zdravi i dobra je navika, zajedno sa prevencijom i kontrolnim pregledima.
U tom smislu, korisno je razmisliti o rešenju DDOR Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje omogućava set preventivnih pregleda kao i sistematski pregled kojim se pravovremeno proverava zdravstveno stanje i po potrebi blagovremeno reaguje kako bi se sačuvalo ili unapredilo na odgovarajući način.
14 oktobar 2022, Autorka članka: Erika Di Čilo (Erica Di Cillo)