Da li ste ikada primetili koliko dugo se smejete svaki dan? Potrebno je samo 15 minuta, svakoga dana, da se aktivira niz korisnih lančanih efekata koji uključuju ceo naš organizam: u stvari, smeh je zaista dobar za srce i mnogo više od toga.
Smeh je, u stvari, prirodni antistres, koji naš organizam podvrgava stanju „pozitivnog stresa“, čime obavlja važnu preventivnu funkciju. Prednosti su takve da su mnogi lekari, psiholozi i naučnici proučavali efekte i posledice na organizam, otkrivajući da je minimalni napor, poput svakodnevnog smeha, zapravo dobar za nas.
KORISNA SVOJSTVA SMEHA I DOBROG RASPOLOŽENJA
Doprinosi dugovečnosti
Na prvom mestu smeh doprinosi dugovečnosti: s jedne strane, osmeh podmlađuje lice u proseku za 3 godine, a sa druge, čini da čovek doživljava svoj život kao nekoliko godina duži. Kao što može da se pretpostavi, takođe je snažan antistres i antidepresiv: razlog za ovaj efekat leži u povećanom stvaranju adrenalina, dopamina i serotonina nakon naleta smeha. To su hormoni koji imaju zadatak da oslobađaju prirodne morfine – endorfine, čime se započinje začarani krug u kome se osećamo bolje, više se smejemo, proizvodimo više hormona i održavamo “srećnu” ravnotežu.
Jača imuni sistem
Nije svima poznato da smeh jača imuni sistem. To se dešava zato što je smeh povezan sa opštim opuštanjem organizma koje omogućava našim antitelima da reaguju brže u slučaju pretnji. Konkretno, prema onome što proizilazi iz studije dr Li S. Berka sa Univerziteta Loma Linda u Kaliforniji, smejanje povećava broj ćelija koje se nazivaju „prirodnim ubicama – Natural Killer“, odnosno onih ćelija koje su odgovorne za ubijanje virusa, čime imuni odgovor postaje jači i delotvorniji. Pored toga, druge eksperimentalne studije o „terapiji smehom” su otkrile povećanje nivoa antitela u sluzokoži nosa i respiratornog trakta.
Pomaže psihološkom blagostanju
Spektar koristi od smeha na neurološkom i psihološkom nivou je takođe širok. Mnoga istraživanja, naime, podvlače kako vežbanje smejanja i dobrog raspoloženja predstavljaju pravu teretanu za mozak. Iskren osmeh pomaže i na polju međuljudskih odnosa: zapravo, osobe koje se smeju teže uspostavljanju odnosa na prirodniji način jer odmah podstiču empatiju i olakšavaju veze među pojedincima.
Smeh je dobar za kardiovaskularni sistem
Prednosti smejanja i osmeha su, dakle, naučno dokazane u širokom spektru, upravo iz tog razloga se polje istraživanja širi, a najnoviji rezultati o tome dodaju novo korisno svojstvo koje smo već spomenuli: smeh je, zapravo, dobar za srce i kardiovaskularni sistem. Hajde da otkrijemo zašto i na koji način.
ZAŠTO JE SMEH DOBAR ZA SRCE?
Izmeriti koliko je smeh dobar za srce nije lak zadatak, toliko da još uvek postoji samo nekoliko studija sprovedenih na ljudima. Posebno se izdvaja ona koju je realizovao Univerzitet Merilend, predstavljena 2005. godine povodom sastanka Evropskog kardiološkog društva (European Society of Cardiology – ESC). Ispitanici koji su učestvovali u eksperimentu su zamoljeni da pogledaju zabavne i “bezbrižne” filmove kao što je „There’s Something About Mary – Svi su ludi za Meri” i dramatične i „stresne” filmove kao što je hvaljeni film Stivena Spilberga „Saving Private Ryan – Spasavanje redova Rajana”, da bi, potom, izvukli neke zaključke. Rezultati studije pokazuju da je tokom najsmešnijih scena u filmovima prve grupe zabeleženo proširenje arterija i do 50%. Efekat proširenja arterija je povećavanje protoka krvi kao tokom aerobnog treninga.
Ovi elementi su naveli neke doktore da pretpostave da smeh može da funkcioniše kao svakodnevna vežba: 15 minuta provedenih u smejanju bi bili pravi lek za naš cirkulatorni sistem i takođe bi mogli da imaju važnu preventivnu funkciju kardiovaskularnih rizika. U tom smislu, zanimljivo je posmatrati rezultate još jednog istraživanja sprovedenog na ispitanicima koji se oporavljaju od infarkta miokarda: pola sata dnevno efektivnog humora i smeha konkretno su smanjili rizik od recidiva i porasta krvnog pritiska.
Ukratko, smeh dovodi kardiovaskularni sistem u situaciju pozitivnog stresa. Drugim rečima, to je kao da krvni sudovi treniraju da se kontinuirano šire, olakšavajući protok krvi u organizmu i smanjujući rizike povezane sa vazokonstrikcijom koja ima tendenciju da smanji funkcionalnost arterija.
Život bez smeha: rizici
Čini se da nas smeh stavlja u “gvozdeni oklop”, osiguravajući nam zdravi melem za naš organizam bez napora. Međutim, nije uvek lako izdvojiti čak 15 minuta dnevno za iskreni smeh. Sve je više slučajeva u kojima stres negativno utiče na ljudski organizam, posebno u Evropi: to se dešava, na primer, onima koji pate od sindroma sagorevanja (burn-out), poznatog i kao sindrom stresa na poslu.
Osim toga, prema mišljenju stručnjaka, broj srčanih udara takođe je predodređen da raste upravo zbog negativne klime, pogoršane ekonomskom krizom i otežane brigama Italijana, uključujući i zdravlje. Ono što zabrinjava je činjenica da se odnos između negativnog stresa i rizika od raznih patologija “hrani” samim sobom u nedostatku lakoće koju donosi srdačni smeh. U negativnim periodima se manje smejemo i to ne pomaže našem organizmu da se suoči sa malim i velikim problemima koji mogu da nam se dogode.
U tom kontekstu, dopunska zdravstvena zaštita može da bude od pomoći, DDOR dobrovoljno zdravstveno osiguranje, na primer, je polisa osiguranja sa godišnjim obnavljanjem koja omogućava pacijentima pristup preventivnim i specijalističkim pregledima i dijagnostičkim pretragama, kao i stomatološkim uslugama i tretmanima fizikalne terapije ukoliko se tako ugovori. Osim toga, pacijenti mogu ugovoriti i zaštitu u slučaju hospitalizacije i imaju pristup pomoći 24 sata dnevno. U stvari, smejanje i osmeh su svakako dragoceni saveznici u preventivnoj sferi, ali nisu dovoljni alati: osobe koje su, na primer, iz genetskih razloga u opasnosti od nastanka određenih vrsta poremećaja odnosno bolesti, ne treba da potcenjuju stalno praćenje svog zdravlja i načina života, poželjno je da imaju nekoga kome mogu da veruju i na koga mogu da se oslone, a onda će i smejanje ići mnogo lakše.
Objasnili smo zašto je smeh dobar za srce, sada samo preostaje da primenimo savete i da budemo srećniji, smireniji i zdraviji.
Autorka članka: Anđela Kaporale (Angela Caporale), 5. maj 2023.