Mnogo je situacija u kojima se tokom vožnje možemo osećati nelagodno: prometna raskrsnica, brzi put, pešak koji iznenada izleti ispred kola, kiša koja otežava vidljivost, automobil iza koji trepće jer želi da nas prestigne. Ipak, putovanje automobilom je često neophodno za odlazak na posao, kupovinu, pratnju dece u školu i mnoge druge aktivnosti koje svakodnevno obavljamo. Zašto za neke ljude to može postati izvor stresa i straha? Uz pomoć dr Chiare Bastelli, psihologa i psihoterapeuta, razgovaraćemo o tome kako prevazići strah od vožnje, prvo pokušavajući da razjasnimo uzroke njegovog nastanka.
Amaksofobija: šta je to i koji su simptomi
Kada vozite sami ili novim putevima, u planinama, noću, na obilaznici, vožnja vozilom preko mosta ili nadvožnjaka: postoji mnogo i različitih situacija koje mogu stvoriti anksioznost kada ste za volanom i dovesti do stvarnog napada panike.
Strah od vožnje naziva se „amaksofobija“ (od grčkog hamaka, kočija i fobos, strah) i specifična je situaciona fobija, objašnjava doktorka, manifestuje se simptomima kao što su:
- jaka glavobolja i vrtoglavica
- prekomerno znojenje
- osećaj mučnine
- konfuzija
- osećaj nestabilnosti
- palpitacije i tahikardija
Ovaj strah utiče na mnoge ljude, manifestujući se na različite načine: započinje oklevanjem da se sedne za volan, ali može postati onesposobljavajuća fobija, posebno s obzirom na to koliko je danas važno imati autonomiju u putovanjima. U Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje DSM 5 čitamo da su „strah, anksioznost ili izbegavanje trajni i obično traju 6 meseci ili više“.
Od čega zavisi strah od vožnje? Uzroci i posledice amaksofobije
Dalje psiholog objašnjava da njegovi uzroci mogu biti različiti i da ih nije uvek moguće tačno identifikovati. „U većini situacija ova fobija je posledica nesreće ili traumatičnog događaja koji je pretrpeo sam subjekat ili njemu draga osoba. Razlozi i poreklo amaksofobije se menjaju od pojedinca do pojedinca, jer se ona može manifestovati, na primer, usled opšteg nedostatka poverenja u svoje sposobnosti ili u periodu života kada je osoba ranjivija “.
Ova fobija bi mogla biti povezana sa drugim anksioznim poremećajima koji su već prisutni ili izazvana dubljim i intimnijim strahom od odrastanja i autonomnog prepoznavanja, dodaje Bastelli. „Strah od socijalne prosudbe može biti prepreka onima koji moraju voziti, a to je posebno često kod žena, s obzirom na predrasude kojima su izložene u tom pogledu. Nedostatak iskustva sigurno pogoršava svaki strah, ali ponekad amaksofobija pogađa i iskusne vozače koji bez očiglednog razloga gube poverenje u svoje vozačke sposobnosti “.
Jedna kriza anksioznosti može biti dovoljna da se razvije začarani krug koji osobu udaljava od mučne situacije. Iako prepoznaju da je strah preteran u poređenju sa stvarnom opasnošću, u stvari, oni koji se boje vožnje teže izbegavanju fobičnog stimulusa, odnosno odustajanju od vožnje precenjivanjem inherentne opasnosti u suočavanju sa situacijom od koje strahuju, objašnjava sagovornik. Čineći to, međutim, on nesvesno potvrđuje sopstvene strepnje i može doći do paralizujućeg stanja čak i pri samoj pomisli na vožnju. Posledice u društvenom i radnom životu pojedinca mogu biti vrlo važne: zapravo postoji konkretna mogućnost da se osoba žrtvuje upravo zbog amaksofobije. Od kupovine u supermarketu, preko koncerata, izbora gde će se živeti i da li će se prihvatiti posao ili ne, na svaku odluku može uticati strah od vožnje: osoba koja pati od nje, posebno ako je fobija dovoljno ozbiljna, ozbiljno će ograničiti njihove interakcije ako uključuju ovu vrstu putovanja.
Nekoliko saveta za prevazilaženje straha od vožnje
Upravo kako bi sprečio da strah od vožnje postane nevaljan, psiholog savetuje da preduzme neke mere predostrožnosti. „Prvo, dobro je imati na umu da mnogi ljudi pate od ove fobije: to je svest koja pomaže da se smanji osećaj neadekvatnosti. Jedan od najčešćih „uradi sam“ lekova je voziti se sa nekim kome veruješ i ko je u stanju da prenese vedrinu i spokoj. Prema mnogim stručnjacima, međutim, ova metoda ne bi bila dovoljna, jer postoji rizik da postanete „zavisni“ od prisustva druge osobe, a zatim konsolidujete strah od vožnje same i tako ublažite problem bez potpunog rešavanja “.
Drugi trik je postupanje sa situacijama koje generišu anksioznost postepeno. U slučaju vožnje možete krenuti ispočetka na putevima oko kuće. „Ako je, s druge strane, strah povezan sa veoma prometnim ulicama, sa određenim atmosferskim uslovima ili sa brzim putevima, možete započeti sa kratkim putovanjem, povećavajući svaki put vreme putovanja i izloženost situaciji iz koje se plaši“.
Ako automobil učinite ugodnim okruženjem, takođe možete pomoći osobi da se opusti, kaže doktor: održavanje čistoće putničkog prostora i puštanje mirne muzike u pozadini, mogu biti mali trikovi za suočavanje s vožnjom sa manje straha.
Kako savladati strah od vožnje uz pomoć psihoterapeuta
U slučaju da, međutim, ovi trikovi nisu dovoljni da biste se osećali smirenije, savet je da kontaktirate psihoterapeuta koji će, istražujući istoriju pacijenta, moći da napravi procenu na osnovu simptoma, intenziteta problema, ličnosti pojedinca i resursa koje subjekt poseduje. Na taj način će moći da postavi najprikladniji psihoterapijski tretman. „Uvek je uputno podsetiti one koji žele da se bave psihoterapijom“, precizira sagovornik, „da njegova efikasnost ne zavisi toliko od teorijsko-praktičnog pristupa, već pre svega od dobrog odnosa koji se uspostavlja između pacijenta i terapeuta. Prediktivni faktori dobrog rezultata na ovom putu su stoga: saradnja, posvećenost, osećaj prihvaćenosti, razumevanja i, naravno, profesionalna i lična obuka terapeuta “.
Ova fobija bi mogla biti povezana sa drugim anksioznim poremećajima koji su već prisutni ili izazvana dubljim i intimnijim strahom od odrastanja i autonomnog prepoznavanja, dodaje Bastelli. „Strah od socijalne prosudbe može biti prepreka onima koji moraju voziti, a to je posebno često kod žena, s obzirom na predrasude kojima su izložene u tom pogledu. Nedostatak iskustva sigurno pogoršava svaki strah, ali ponekad amaksofobija pogađa i iskusne vozače koji bez očiglednog razloga gube poverenje u vožnji “.
Neki terapijski pristupi
Cilj kursa je učiniti pacijenta otpornijim na poremećaj, omogućavajući mu da nauči da upravlja svojim strahovima i osećanjima povezanim sa neutemeljenim mislima. Prema psihologu, integrisani terapijski pristup mogao bi biti veoma koristan, „koji podrazumeva sticanje tehnika koje pomažu osobi da smanji anksiozne simptome, poput treninga u šest osnovnih vežbi Schultz-ovog autogenog treninga. Dobri rezultati se postižu i tehnikama meditacije, koje se mogu samostalno izvoditi kod kuće ili na sedištu automobila, pre vožnje. Dalje, kognitivno-bihevioralna terapija (CBT) je vrlo efikasan tretman za lečenje amaksofobije, čiji je cilj da pomogne pacijentu da identifikuje ponavljajuće misli i disfunkcionalne obrasce pomoću kojih tumači stvarnost (pružajući direktno izlaganje straha od situacije), da bi ih zamenili prikladnijim verovanjima. Pojednostavljeno, moglo bi se reći da promenom načina razmišljanja menjate način na koji se osećate. Hipnotičku psihoterapiju takođe može efikasno koristiti iskusni i obučeni psihoterapeut za lečenje ove situacijske fobije “.
Kao i mnoge druge fobije, zaključuje dr Bastelli, i amaksofobija se može prevazići i na taj način omogućiti osobi da se vrati na sprovođenje akcije koja je toliko uobičajena koliko je danas neophodna, poput vožnje.
A Vi, da li ste se ikada plašili vožnje?