Stres na poslu je nešto sa čime se većina nas verovatno suočila bar jednom u životu. Ne govorimo o takozvanom „pozitivnom stresu“, koji nas tera da damo sve od sebe kako bismo postigli određene ciljeve, već o stanju hroničnog stresa kojim ne može efikasno da se upravlja i koji na kraju negativno utiče na psihofizičko zdravlje, svakodnevni život, i sam profesionalni učinak.
U društvu poput našeg, u kome se krećemo sve bržim tempom, veoma je važno razumeti kako se treba nositi sa pritiscima koji mogu da se osete na radnom mestu kako bi dani bili spokojniji i stimulativniji, a da pritom ne budemo opterećeni strepnjom i preteranim brigama. Dakle, evo deset saveta za suočavanje sa stresom na poslu, od potrebe da se odvoji vreme za aktivnosti koje volimo do potrebe da se postave granice između privatnog i profesionalnog života.
ŠTA JE STRES NA POSLU I KOJE SU NJEGOVE POSLEDICE
Pre nego što shvatimo kako da upravljamo stresom na poslu, hajde da bolje razumemo problem. Ranije smo već govorili o razlici između eustresa i distresa: prvi se naziva „pozitivnim“ stresom, dok se drugi definiše kao „negativni“ stres i smatra se takvim kada traje tokom vremena, a osoba ne uspeva da se nosi sa situacijom. U profesionalnom okruženju, ovaj oblik stresa može da bude izazvan raznim uzrocima, kao što su prevelika opterećenja poslom ili nedostatak podrške.
Kada pritisak u profesionalnom okruženju postane prevelik, može da dođe do nekoliko posledica, na primer:
- poremećaja kao što su glavobolja, gastrointestinalni problemi i oslabljen imuni sistem;
- nesanice, nervoze i smanjene koncentracije;
- povećanog rizika od pravljenja grešaka;
- smanjenja samopoštovanja;
- razvoja nezdravih navika, na primer, u vezi sa ishranom: stres može da dovede do prejedanja ili odabira manje zdrave hrane;
- pogoršanja mentalnog zdravlja: stres može da izazove poremećaje kao što su anksioznost i depresija.
Štaviše, stanje hroničnog stresa u profesionalnom kontekstu vezuje se za koncept „sagorevanja (burnout)“, što ukazuje na stvarnu iscrpljenost u vezi sa poslom.
DESET SAVETA ZA SUOČAVANJE SA STRESOM NA POSLU
Sada kada znamo šta je stres na poslu i koje su njegove moguće posledice, hajde da vidimo deset saveta kako da se nosimo sa tenzijom koju posao može da izazove, čime se sprečava da ona postane hronični problem kojim je sve teže upravljati.
1 – Opustite se da biste dobro radili
Kako objašnjava Američka psihološka asocijacija (American Psychological Association), neophodno je izdvojiti trenutke u kojima ćete se potpuno odvojiti od posla, ne samo tako što ćete zaista raditi nešto drugo, već i tako što ćete distancirati svoje misli od svega što je u vezi sa profesionalnom sferom. „Isključivanje“ uma kroz aktivnosti koje nam omogućavaju da se opustimo je najbolji način da se vratimo u stanje pre stresa, neophodno za povratak profesionalnim obavezama sa energijom i motivacijom.
Pekic/gettyimages.it
2 – Svaki dan posvetite vreme nekoj aktivnosti koja Vam prija
Ovaj savet je povezan sa prethodnim. Ukoliko je moguće, svaki dan treba da posvetimo vreme nečemu što volimo i što nam pomaže da opustimo um. To može da bude vežbanje joge, svesna pažnja (mindfulness), meditacija, upražnjavanje fizičke aktivnosti, čitanje ili bavljenje omiljenim hobijem.
3 – Naučite da se fokusirate na sadašnjost
Kada se osoba bavi ovim dodatnim aktivnostima van posla, važno je da nauči da se namerno fokusira na ono što radi. Sposobnost fokusiranja na sadašnjost, u stvari, pomaže da se brige posmatraju u pravoj perspektivi i često omogućava da se smanji njihov značaj. Fokusiranje na sadašnjost takođe omogućava da se promeni navika stalnog razmišljanja o prošlosti i smanji anksioznost oko budućnosti, a i jedno i drugo su često izvor stresa
4 – Važnost postavljanja granica
Da bi se smanjio stres na poslu, možda će biti neophodno uspostaviti precizne granice između privatnog i profesionalnog života, granice koje su danas, u hiperpovezanom društvu, često mnogo nejasnije nego u prošlosti. Stoga, ukoliko je moguće, može da bude korisno postaviti ograničenja u svakodnevnom životu, na primer, da privolimo sebe da uveče ne proveravamo više elektronsku poštu od kuće ili da izbegavamo da odgovaramo na telefonske pozive u određeno vreme.
pixelfit/gettyimages.it
5 – Suočite se sa svojim nadređenima
Kada postane veoma teško upravljati stresom, stručnjaci takođe predlažu mogućnost da o njemu razgovarate sa svojim nadređenima u cilju zajedničkog pronalaženja mogućih rešenja. Razgovor može da pomogne da se razviju strategije za efikasno upravljanje stresom, može da posluži da se odrede sopstvena očekivanja i očekivanja nadređenih i da se identifikuju moguća poboljšanja ili neophodni oblici podrške.
6 – Ne zaboravite na odmor
Kvalitetan odmor i odgovarajuća količina sati odmora su neophodni za fizičko i mentalno blagostanje. Da bismo se izborili sa stresom na poslu i sprečili da profesionalne obaveze prerastu u preopterećenje, veoma je važno voditi računa o higijeni sna i, uopšte, usvojiti zdrave životne navike.
7 – Pravite male pauze tokom radnog dana
Prema Harvardskom poslovnom pregledu (Harvard Business Review), navika pravljenja kratkih pauza tokom radnog dana spada među dobre prakse koje mogu da pomognu u smanjenju stresa. Odvajanje trenutaka za meditaciju, druženje, čitanje ili zdravu, hranljivu užinu, na primer, može da doprinese poboljšanju raspoloženja, motivacije i pažnje.
8 – Budite u kontaktu sa prirodom
Harvardski poslovni pregled (Harvard Business Review) se takođe fokusira na još jedan zanimljivi aspekt: kontakt sa prirodom. Ukoliko imate naviku da se šetate parkom tokom pauze za ručak, na primer, to bi Vam omogućilo da smanjite stres za samo 10 minuta. Priroda bi takođe donela pozitivne efekte na duži rok, smanjujući rizik od sagorevanja (burnout-a).
JLco – Julia Amaral/gettyimages.it
9 – Preispitajte negativne misli
Drugi aspekt na koji se stručnjaci fokusiraju je sposobnost da se negativne misli sagledaju u novom svetlu. Stres i brige mogu da dovedu do negativnog tumačenja određenih situacija čak i ukoliko ne postoje stvarni uslovi za to, što podstiče sumnje i nesigurnost. Stoga je važno da negativne misli posmatramo samo kao hipoteze i da mislimo da činjenice mogu da se razlikuju od onoga kako smo ih tumačili zbog hroničnog stresa i preteranog pritiska.
10 – Potražite podršku
Naposletku, kako objašnjavaju specijalisti Američkog udruženja psihologa (American Psychological Association), kada se doživi stresna situacija, dobro je razgovarati o tome sa prijateljima, članovima porodice i ljudima od poverenja kako bi se od njih dobila podrška i razumelo kako najbolje da se upravlja situacijom. Štaviše, ponekad pravo rešenje može da bude obraćanje stručnjacima kako bi se preduzeli ciljani koraci psihološke podrške.
Ono što je sigurno jeste da je blagostanje na radnom mestu rezultat timske posvećenosti i DDOR osiguranje, to dobro zna. Zbog toga je razvio sveobuhvatni proizvod “Zdravo da ste” – polisu Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, u kojoj je bitan segment pokriće mentalnog zdravlja. Ovo pokriće se može koristiti u svrhu prevazilaženja psihičkih izazova i jačanja momenta volje bez obzira da li su izazvani ličnim, profesionalnim ili nekim drugim okolnostima. Ova polisa namenjena je, između ostalog, namenjena i kompanijama.
IZVORI:
humanitas-care.it
apa.org
hbr.org
health.harvard.edu
Autorka članka: Mara D’Anđeli (Mara D’Angeli), 5. januar 2024.